Branič

стр. 9о4.

б Р а н и ч

број 10-12.

томе и томе листу, или да је такав глас распрострањен, али да је сумњив, што је у истиии. Он дакле не објављује лажно мишљење, он не прича лажну приповетку, он не објављује лажан глас." Може нам се сад рећи, па то ако се узме као извина, онда може бити сила злоупотреба. И ми знамо да су овде злоупотребе могућне да се учине; ну ваља нам прво напоменути, да се ова извина односи само на прештампавање тога гласа, а не и на непосредно објавлпивање; ово закон може увек казнити. Најпосле суд има неоспорно право да увек тражи нотпуно оправдање, као одакле је та вест и на који начин узета, доказ за наводе одакле је и из кога листа тај глас узет, или да су такви и такви гласови одиста кружили, а све ово допушта увек да се врши надзор над злоупотребама, које би се могле овим путем употребити те да се спрече. Да предвиднмо још један случај, у коме не може бити говора да је глас лажан, нити да може бити преступа, ма да би глас био и без ограничења и резерве објављен и без напомене о извору одакле је црпен, само ако се његово порекло и извор доцније докаже; то је случај кад је глас донет по службеним изворима. Ово је начело јавног права са свим оправдано, да одговорност било владе било њеног чиновника брише сваку одговорност и кажњивост, и ту чак нема места ни тужби. Нема места ни онда оптужби, ако чиновник достави неку вест коју није имао право да достави, ма да би објавилац у злој намери то учинио. Може се десити и оваква претпоставка да је лажан глас објављен под неодољивом силом. Овде је очевидно да објавилац не може бити одговоран за објављивање. Неодољивој сили не може се дати отпора ни по делу ни по праву: и ассШеп1; диос! рег сив1;осИат, сигат уе1 сНН^епПат теп^з ћитапае поп ро1;еб1; уИаг1 аћ ео рагШиг? (ВаПог в. 1а Рогсе тајеиге). По нашем кривичном законику § 53. нема ни злочина ни преступа, ако је онај који је какво кажњиво дело учинио, у времену, кад га је учинио, био луд, или иначе слободна воља његова била искл>учена. Све ово оставља се суду да у конкретном случају Ц е ни по општем праву.