Branič

врој 10-12.

о објављивању лажних гласова

отр. 907.

Претпоставимо случај да је дата службена исправка и да су у њој учињене такве измене, да исправка сад тако преправљена очевидно ремети јаван поредак, да ли и у томе случају остаје искључиво примена чл. 12.? Ми држимо не, и да у оваквом случају може да наступи са свим примена чл. 24., јер овакве измене ако би се учиниле, биле би несумњиво учињене злонамерно и овде може са свим да се појави дело обележено у чл. 24. овог закона. Може бити да грешимо и ми не полажемо никакво право, да је ово наше мишљење аисолутно тачно, али тек ми смо до њега дошли испитивањем, које нас доводи до овога закључка. Да пређемо сад да говоримо о значајности лажних гласова или докумената. Да ли се може узети да наш закон казни без икакве разлике све врсте лажи и неистинитости, а не водећи при томе рачуна о њиховој значајности или њиховој озбиљности. Може ли се рећи да је закон апсолутан и да његове забране немају граница. Овакво претерано мишљење било би, нема сумње, за осуду. Закон може бити строг али не и тирански. Као и сваки казнени закон тако и овај закон има да унапред опомене, да се мора накнадити свака могућна штета која би се могла нанети или причинити, или која се одиста нанесе. Изван овога он нема свога разлога за постојање. Нема преступа ако се морална или материјална штета не може проценити у даном случају. Да би било дело преступа при објављивању некога лажног гласа, истина стоји по гласу чл. 24. да се тражи да је објављивање учињено, али да је такве природе да ремети јаван поредак, наноси штету држави и њеним интересима; домашај текста кривичног закона, ма како он оштар био, мОра имати својих граница у здравом разуму и начелима кривичног права; циљ је кривичних закона да казне убитачне радње по друштво или понекога његовог члана; оскудица да се може изнаћи ма каква штета па ма и морална, чини да се не може ни појавити преступно дело, и по томе објављивање неке лажне вести, која би била потпуно безначајна, или која по својој нрироди не може причинити никакву штету, не може потпасти под примену кривичног закона: Ки11ит Шзит П181 поиуит. Једина тешкоћа састоји се у тој оцени материјалне и моралне штете. Но то је питање чисто Факта, остављено савесности судија, које је и