Branič

број 10-12.

уговори о савезу

отр. 811.

акт непрнјатељства. Ипак било бн веома опасно по једну од ратујућих страна, ако би морала сачекати да се савезници удруже, па тек онда да им објави рат. Ако једна од ратујућих страна, пре но што отпочне нападати, предложи савезницима или да раскину коалицију, или да заједнички поделе ратну судбину, па ови стану оклевати са тачним одговором, онда та страна нма права сматрати све савезнике друге стране као своје непријатеље и не мора објављивати рат сваком појединце. Прадије-Фодере наводи још сазиз {оес1еп8 који зависи од »какве чињенице, од промене у страној политици, од понашања других сила; најзад савив ^оесЈепз постаје реквизицијом коју савезник треба да учини. 1( Тајни уговор, закључен у Бечу 1815 између Француске, Аустрије и Енглеске против Пруске и Русије, има таку једну клаузулу, по којој се има притећи у помоћ нападнутој или угроженој страни на прву њезину реквизицију. Али, у ствари, овде је сазив !оес1епз пре резултат чињенице која је проузроковала реквизицију него саме реквизиције. Све државе, које неограничено потпомажу једна другу, могу се сматрати као савезници у строгом смислу те речи. Тако исто, једна ратна страна има права објавити рат и сматрати као свога непријатеља сваку ону државу, која другу страну потпомаже било новцем, било људма. Вател не дели ово мишљење, називајући га »свирепом одлуком која може бити кобна по спокојство народа. (< Али и он сматра за непријатеља сваког оног који се удружује с главним непријатељем, ако се јасно види карактер непријатељства. Мартенс мисли да држава која притиче у помоћ зато што је на то обвезана уговором, има права тражити нотпору у свога савезника, »ако је непријатељ угрожава из мржње спрам тог уговора; (< али из тога не треба закључити да та држава има сва права савезника који заједнички ратују. Код овог писца има теорија о уговорима о помоћи, закљученим ире или после прекида непријатељстава. Он замишља два савезника који заједнички ратују против треће силе. Нема сумње да су и један и други директни непријатељи, али треба разликовати оне који дају помоћ тачно одређену уговором о савезу деФансивном и општем, и оне који притичу у помоћ не зато да нашкоде непријатељу садашњем, него из жеље да испуне своју обавезу. У овом случају треба.