Branič

стр. 8 56.

б р а н и ч

број 10-12.

тивна осећања и општа веровања, која посматрамо кад говоримо о друштвеној свести, нису случајни, нередовни, бурни покрети народног мишљења. То нису баш ни слаби модалитети колективне мисли, произведени случајним околностима или баш регресивним стањима ма каквог трајања. Осећања и идеје, које смо се трудили да деФинишемо, и чију генезу хоћемо још да прецизирамо, она су, која је развио и обеладанио нормални ток развитка. То су идеје, које су се утврдиле овим путем у друштвеној свести, које се намећу законодавцу, и које он мора узети у разматрање да дело буде трајно и легитимно. Развитак права главна је мисао основалаца историјске школе; све су друге само споредне према овој. По овој се идеји у основу разликује њен појам права од свију теорија природног права и због тога је не треба смешати са овим теоријама. Овај су принцип развр1тка допусгили данас скоро сви правни историчари. После Савињија, или баш у исто време, иризнали су га његови најзнатнији савременици, а без сумње су и самог њега инспирисали, у знатној мери неки од најзнатнијих мислилаца последњег столећа. Између његових — Савињијевих — гледишта и гледишта Хугових, Ајхорна, Грима, и баш Мозера, Монтескија и Бирка, 30 као што иримећује Меркел, нема битне разлике у овом погледу. При свем том Савињи се може сматрати као претходник, по начину на који је развио и Формулисао овај принцип у области права, истављајући, насупрот тобожњој непроменљивости права, природе и разума, отворено нужну еволуцију правила и правних институција. Али личне тенденцпје Савињијеве нису му допустиле да из принципа, који је поставио, изведе све консеквенце, па баш ни да добије потпуну свест о томе. Развитак има два изгледа: континуитет и солидарност сукцесивних стања свести, то је изглед одржања; доцнији и прогресивни развитак ових истих стања; то

30 Меркел — (у бгиаћи ^в Хе^бсШЛ, 1;. IV, р. 3) додаје овим именима име Хегелово. — Не оепоравајући утицај, који је Хегел вршио на развитак историјске школе, олакшаЕајући у самој философији приступ нових доктрина еволуције, г. Гре® примећује с разлогом, да је ова школа представљала еволуционистичку идеју много иростијим и истииитијим начином, не излажући је тортурама и амнутацијама метаоизиве и хегелске дијалектике. (ОгееЛ 1.е 1 ;гапз&иш8те зома!, р. 199. Рапв, А1сап).