Branič
10
Б Р А Н И Ч
у државини кирајџије, ипак давалац стоји тим стварима у његовој згради ближе но осгали повериони кирајџијини. Г1а као што тек предаЈа ствари заложноме повериопу у државини рађа заложно право, исто тако уноиЈење ствари, као факат, који ствара између даваоца и унесених ствари у његову зграду ближи однос, сличан државини, ствара заложно право даваочево. Према томе и ако у законику нашем нема изрична прописа о томе, кад постаје ово право ипак се анало^ијом може доћи до горњег закључка, ]ер § 307 има примене и на законско заложно право из § 686 кад се узме да на место „предаје залоге", коју закон тражи код ручне залоге, ступа „уношење ствари" као фактичка чињенииа код ове законске залоге. 14 Из досздашњег разлагања види се, да уношење ствари игра важну улогу, и према томе од важности је испитати каква је правна природа овога поступка. Заложно право даваочево посгаје, као што смо рани|е (§ 1) видели, силом законског прописа, без обзира на вољу уговорних сгранака (сем ако га стране нису уговором искључиле), и према томе уношење ствари није прећутно залагање, није правни посао, већ само правни услов за оснивање заложног права силом законског прописа 1 "'. Јасније изражено: да заложно право постане, потребно је истина уношење ствари, али оно наступа као последица уношења не с тога, што је кираџије хгео да тим фактом заложно право постане 10 , већ што сам закон за факнт везује постанак заложног права као последицу Али ако уношење ствари није правни посао, оно је ипак радња воље кирајџијине. Треба увек имати на уму, да Је у власти кирајџије да унесе или не унесе ствари, и да тиме, и не бивши свестан тога, спречи постанак заложног права. Од његове воље зависи хоће ли и у опште уносиги сгвари или не и које ће ствари унети. Давалац нема права нагнати кирајџиЈу, да унесе ствари, и ако се овоме свиди, може становати и у празној кући. Кад је дакле уношење
14 И за римсгсо ираво меродаван је моменат уношења аа постанак права. В. СНиск на н. м. Такође и ва аустр, грађ. нак., који о овоме не садржи изрична наређења — в. 8(.иђепгаисћ, СоштепГаг в. II. стр. ЗОк, Мгсћв^екГег, Соттепкаг стр. 555. — н немач. грађански законик — в. М1М,е1а^ет, БЈе МхеЉе« стр. 178 и друге. 15 Н. ЛУасМег, Уогги^згесМ с!еа УегипеЉегв, стр. 15. 10 Одлика је правног носла, да је правно дејство, које наступа услед изјаве воље, хтела да произведе она страна, која чини изјаву веље. Нетина може бити, да је кирајџија баш хтео, да уношењем ствари створи лаваоцу заложно право, али његова је воха у овоме случају иредевантна, јер заложно право ностаје не за то, што је то кира.јџија хтео, већ за то што то закон, без обзира на вол.у његову, нрописује.