Branič

Б Р Л 11 И Ч

способно за вршење иравних послова усљед малолетности или других законих узрока неопходно потребно друго лице, које влада способношћу за вршење правних послова и које, представљајући лице неспособно за вршење правних послова у место и у име његово врши правне послове, и б) тако исто лицу, које је правно способно и способно за вршење правних послова, али које у даном моменту није у стању да изврши нравни посао или не жели лично да га изврши, даје му се право да се обрати за услуге другом лицу, кој ; ће га заступати и у место и у име његово да изврши дотични правни посао. 4 Заступништво у овом другом случају у данашње време има огроман свој значај, имајући у виду разноврсне и сложне приватно правне одноша^е и умножавање људских потреба. Заступн.лптво у овом смнслу и могло је постати благодарећи једино ослобођењу права од претеранога формализма. За' тупништво у сувременом ираву служи као неопходно оруђе за распрострањење правне радње каквога лица и преко границе његове физичке моћи и неиосредних његових личних одношаја. „Живи саобраћај" — говори Гордон — „који постоји данас не само међу деловима једне исте државе, но и међу разним државама, јавност суда и равноправност страпа пред судом, постојање многих правних лица, која имају данас огроман значај у разним економским гранама, — све то даје заступништву огромну важност у трговачком и иравном животу сувремене Јевропе'Ч Иоатан нацрт исшооиснога развипа заступништва „Кето аНепо потте 1е§е а^еге ро^ез1>" (1 ј . 123, Б. 50, 17) „АКеп к!;1ри1аг1 пето ро^еаб" (X. 38. 1Ј. 45, 1.) (По Нерсееону). Застушшштво се појавило много доцније од других института грађанскога права. У почетку се није могло разуметп, на који је начин једно лице могло да стуна у правии посао с другим лицем тако, да последице овога прав. ога посла прелазе на треће лице. Чак и Римљани као најспособнијп правници у то доба, нису се могли помирити са пнститутом заступништва. Заступииштво у овом смислу, у коме оно постоји у сувременом грађанском праву, не ноже се сматрати као наслеђе римскога права, како то мисле неки научари, већ је такав појам заступништва створило сувремено право и сувремена јуриспруденција. У римском праву сама идеја заступништиа изражавала се веома слабо, о^а добија свој.; потпупо развиће у сувременим прав-

4 Васкокскш — „учеб. гражд. права" књ. I стр. 144 и 145 ; 11пп'ог „був^ет Лез бзкег. а11§-ет. Рпуа^гесМч" књ. II. § 90 стс. 133 п Пухта — „кур рим. гражд. права" књ. I. § 52 стр. 144.

5 ПобндончсценЂ — „Кур."!) гражд. права", третал часи, § 56 стр. 468-469.

6 Гордонт. — „представителвство вђ гражд. правн" стр. 8.