Branič

ИНТЕРЕС ЗАСТАРЕВА ЗА ТРП ГОДИНЕ

35

његовог дужника. Може се казати: дужиик је дужан, па нека плати. Шта на послетку п застарело. Што нпје илатио на време па не би застарело. И свакојако, нека с тим интересом буде како хоће. Трећих се он ништа не тиче. Али са интересом интабулисаним није тако. Интабулисани интерес тиче се и трећих, Тиче се и доцнијих интабуланата. Они отуда могу бити оштећени, а немају никаква начина да се од штете сачувају. Може бити право: оставити да не застарева и цео и нт а б ул исани капитал. Али не може битии право: оставити да н е з аст а рев а и нтабу.1 лсанп интер е с. Поверилац, који доцније кредитуј е дужника, и ставља интабулацију на његово непокретно имање после пнтабулације ранијег његовог поверноца, не може пи на кога жалити због чијег раније интабулисаног канитала. Видеоје чијије и колики капитал, па ако није имаорачуна кредитовати, није то морао чинити. Али се не може то исто казати н за интерес интабулисани. Колико је сума интабулисаног интереса то се може давиди. Али колика ће битису ма неплаћеног интабу лис- аног интереса некада, ако се интабулпсано имање за дугове прода и дође до распореда цене од њега, то нити се види ннти се може израчу нати. Могу случаји донети, да то буде и после много година, и да онда буде сума интереса већа него и сума капитала. Ранији интабулант може само не водити бригу о наплати интереса, па је то већ штета но доцнијег интабуланта. Али ранији кнтабулант може бити и неваљао човек и може с дужником склопити и какав споразум о интересу, да није плаћен и ако је плаћен, на штету доцнијег интабуланта. Једном речи, могу због интабулисаних интереса ранијих интабуланата, ако не би за њих било застарелости, настајати из разних узрока веће или мање штете по интабуланте доцније. И зато је и с те стране за осуду мишљење касационе мањине; јер оно не иде у прилог кредита, него на подривање и уништавање кредита. А зато је онет право имудрооно што је у немачком законику за оваЈ посао нађено. Право; што интабулисаном повериоцу интабулисани капита л не застарева у колико се из интабулисаног имања наплатити може, те је он за толико очуван од могућне штете. Мудро: што интабулисанн интерес застарева, те је тако очуван од штете и доцнији интабулисани иоверилац. Сваки код таког закона зна на чему је. Јасно је, дакле, да би незастаревање шггереса могло ићи у прилог само неуредности и неваљалству на штету поштених по-