Branič

Б Р А Н И Ч

ирнступни пспхнчком дејсгву државне казне, н злочинцима, који су већ тако многе казне издржалн, да су отупели ирема дејству казне, и с тога по свом бићу више не могу да осећају. С тога је не само некорнсно већ и против сврхе подврћп државној казни такве за казну неспособне личности. По угледу на Француску, већнна европских казнених законика не кажњавају дете до 7., 10. или 12. године, а кажњивост младнх личности од 10. или 12. до 16. или 18. год. чине зависном од моћи разликовања, од сИзсепнепк учиниоца. С тога од нресудностн за кажњивост мЛадих треба да .је ступањ њиховог духовног развића и мера њихове моћи разума. Но није стало једино и поглавито до тога. Добро и зло, право и неправо може дете разликовати јогп у нежно доба. Против кажњавања младих личности много је више незрелост њиховог карактера и њихова неспособност, да се, надвлађујући сами себе, одупру искушењу за злочинство, иа онда' и њпхова неприличивост психичког дејства казне, којаје за одрасле личности предвиђена. Ова зрелост за кривицу и казну не достаје не само појединим младим личностима, већ у ошнте младежи до извесне старости. Аустријско казнено законодавство није следовало француском казненом закону у поступању с младима, оноје очувало самосталност. Али се ни аустријско казн. законодавство ие обзире довољно на особину младалачког развића. По аустријском казн. праву, деца, која су учинила кажњнву радњу, остављају сз кућном запту. Деца од 10. до 14 год. такође се остављају ако су учинила неку као преступ запрећену радњу; јесу ли пак учинила неку као злочинство запрећену радњу, кажњавају се од 1 до 6 месеца затвором у одвојеном месту за чување (Уег\уаћпт°'8Л'(,). Ова разлика у постуиању с младима, према томе далије дело као злочинство или преступ запрећено, не оправдава се. Тим се не додирују претиоставке кажњивости у личности учиниоца. Напротив, потиуно се може одобрити, да просто доба узраста одлучује за кажњавање деце, само је ступањ узраста од 10 — 14 год. врло, врло низак. У неколик > је номоукено закоНом од 24. маја 1885. г. о заводима за ириморан рад и о заводима за поправљање, пошто се личностп испод 18 г. упућују у заводе за ноправљање младих, ако се за њнх сустичу законске претпоставке задавање у заводе заприморан рад. Но ове законске претпоставке збивају се само у случају прошње, скитње, блудцог владања женских, једном речју у случају распуштености. Вредна иажње и важча је следећа одредба аустријског закона: Држање у заводу за ноправљање трајаће толико, колико захтева сврха д ржања, но не сме прећи двадесету годину. Тим је напуштена казна освете п на њено место