Branič
ДУХ МОДЕРНОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНОДАВСТВЛ
41
По швајцарском иројекту треба да суд младе људе, који су тако морално покварени, да с> нз смеју нримити у завод за поправљање младих злочинаца, преда у завод за чување, и то на време од 3 до 15 год. Срећом број ових младих индивидуа није тако велики, те би и за већу државу био доста један овакан завод, али овај један завод је неопходан; ончувазавод за ионрављање младих злочинаца од злочннских типова, од којих и једаи једини само може поткопати дисциплину и дејство завода. Овај један завод омог.ућава да се велики број младих људи, који изгледају да су се за цоо живот предали злочинству, безобзирном строгошћу п нотпуном благошћу васпитају за ваљане људе и употребљиве грађане. Ако је млада личност учинила злочинство, па ако за њу по нахођењу оуда, који има да брижљиво испита све околности, није потребан дуг строг запт, то ће судија иогрешљивог младића казнити појединачним затвором од 3 дана до 3 месеца. Појединачни затвор издржава се у згради, која не служи за издржавање казне одраслих. Овај иојединачни затвор младића одговара школској деци. Она је државна казна слободе, која одговара старости криваца и при чијем је издржању начелно и за све случајеве искључена свака заједнпца са одраслима. Овако поступанзе с младима од стране законодавца претпоставља, да се држава стара за младеж, која је у опасности, без надзора и нокварена, и о младим злочинцима, што је скопчано с великим жртвама. Ово ће старање пак само онда ностићи своју сврху, ако ишроки кругови држави пруже руку и, без лпчне корнсти, с топлим саосећајем за напуштену младеж ступе у службу заштите и надзора. Тада ће се остварити, и ако не буквално а оно битно, лепа изрека Американца Рандал-а: „Спасите младеж, па више нећете имати злочинаца за поправљање." Рандал је остварио ову изреку у свом завичају Мичигану. Рандалу је пошло за руком, да добро уређеним и плану одговарајућим старањем за мало деценија тако знатпо смањи број деце, која су у опасности и без надзора, да Мичиган, који од свију околнпх држава пајвнше тражи на поједино дете, данас издаје најмању укупну суму за децу, која су у опасности и без надзора. Зато ,је п могао Рандал, који је не само човекољубан него и финансијер, државне издатке за младеж у опасности и без надзора назвати најбољом и пајсигурнијом подлогом капитала. Статпстиком није утврђено, у ком је се обпму у Мичигану, благодарећи увиђавном старању за младеж, смањио број злочинаца, па ипак ће по Рандаловом тврђењу овај број бити врло знатан. Друкчије није ии могуће; јер велики број деце, којој