Branič

ОЦЕНЕ II ПРИКАЗЦ -) Ј Тгеп шк1 (Лаићеп 1111 Кесћ! <1ег 8сћпМуегћа11ш8зе <1е8 ћиг^егИсћеп Оеке^гћпсћек \ г ои К о п г а с! 8 с ћ п е 1 с! е г — Мипсћеп. Дело, чн.ји наслов горе испиеасмо, расправља правни појам којп јеу пемачком грађанском закон.у кодификовап и праксом примењен. ну често и злоупотребљен у разумеваљу. Злоупотреба се састојн у рђавој примени свога ,,ја", односно убеђења и способности правиог расуђивања. Код < удпја, па и адвоката пије реткост, да су они паклоњен , да практичне тешкоће избегну позивајући се на своје убеђење у место да јуристпчком логик >м реше конкретан случај. Писац овога дела, врло је вешто представио целу ствар око тога пејасног питања. Држећи се далеко од < ваке апстрактно-спекулатпвне обраде, од које новија јур::стичка литература у последње доба чешће паги, писац је овде показао своје врло темељито познавање литературе и у догматичкп-историском поглед . Опттар, критичарски дух, који кроз целу књигу веје, добро дошао је теоричару а још више практичару, који је врло често у незгодном положају, како да се у конкретном случају држп или свога „ја" које може бпти врло релатпвно, илп јуристпчке логике која би требала у сваком случају да потисне убеђење. С. •{лконодакстк", иовремени књижевни спис, бр. 1 књига I. год. 1. власнпк п уреднпк Аца Миловановић. — Београд 1903. Под тич насловом почео је овпх дана излазити спис, коме је циљ да износи „на јавну ствариост, биће и постајање у организованој заједници — државу свега што је и како је било и како је то тпта је било — сад!" Као што се пз овога води ппс ц је узео на себе велпки посао, који, сумњамо, да ће моћи до краја извести првом оврм броју, доноси поред прве речи п програма податке о ушоравању села п закоп о штампи далеко друкчи но што.је он ових дана публикозан у „Српскнм Новинама". Немамо времена да за сад чинпмо детаљне конпарације, али можемо рећи, да се лако овако двема разним публикацијама може изазвати пометња. ОтављајуНи даље на страпу оно, шго је уредиику својствено, законодавство по нашеч схватању нема нпкакве везе с оним исти ањем што уредник мисли и како мисли. Или је „Закоподавство" као сппс требао да буде нови зборник зак >иа и уредаба, кога од 1900 немамо, или нека врста крпстализације закопа, који су још у важности, без обзира на званичне публикацпје. Кад будемо добили још који број вратићемо се, да о овом предузећу проговорнмо отнпирппје. N1. ЕпсуМорГиИе <1ег Еесћ18ич8кеи8сћа1'(; 111 кук^етаИксћег ВеагћеИип#. — Кгаих V. Но12еп<1ог1Г, пг ^елр/ј^, 1)иискег & Ншпћ1о1, шн1 ВегНп, (ги11еи1а&, 1902. Пређашње издање Холцендорфове Енциклонедије појавило се 1890 г. У томе времеиу ступно је у живот немачки грађански законик, који је изазвао, може се рећи, револуцију у правиичком свету, те се појавила потреба, да се и ова Енцпклопедпја преради. Та1 посао узео је на себе уважени правозналац Ј. Колер, професор универзитета у Берлину. Три прве фасцпкле изашле су прерађене, и по њима се већ може унапред рећп, да И ,з ова Еициклопедија, у своме новоме