Branič

Б Е Л Е III К К

држине са насловом Законодавство у Србији ирошло и садањс у коме ћу по једном шшесном сиотему штамнати све наконв, Решења, Уредбо, Уотројства, Укаве и т. п. којн су нокад пажили и данас важе. — Снис је намеи.ен свакоме ко жели да сазна историјски раввој нашсг законодавства, а уједно и да подмири свакИ' дању потребу у ономе што данас важи аа ваком. А та потреба осећа се у нас одавна: једно што се ив 58 књиге Зборника Закона и Уредаба (а ових дана већ је штампана и 54 књига) с великим напором може добити из њих нотребно сазнање; а друго што тих књига нема по реду свих, јер с.у распродате, те је ново издање њихово скопчано с великим материјалним жртвама (но речима г. Министра нравде треба утрошити преко 100 хиљада динара на њихово прештампавање) па онет практична унотраба да остане неподмирена. Акадсетоме дода и факт да м,а ни са засебним пздањима законане нзобплујемо, норед онога, што је њихово уређиван.е и штампање испод критпке, — онда потреба систематског уређиван.а и издавања ностаје неодољива. — Спис, за сат, излазиће недељно један пут у ввескама од најмање 2 табака. Први, угледни број, у коме ће бити штампан вакон о штампи, а евентуално и вакон о општинама — изаћп 11е на Хурђев-дан. — Ако буде читадаца овог списа толико да трошкове нодмирим ја ћу број табака повећати и ивлажење његово учестатп. — Уиисницп, који жеде спис добивати непосредно, нека се јаве мени. Дена списа биће двојака: За оне, који ми унапред пошаљу бар иеш динара рачунаћу за штампани табак 5 до 10 пара; ва остале цена ће бити 20 до 50- пара од шгамнаног табака". Примена условнога помиловања — Уобичгјени свакогодишњи елаборат о примени условног иомиловања у не.мачким савезним државама п ове је године поднсшен немачком Рајхстагу. Он се по облику са свим разликује од ранијпх мемоара јер је пун разних етатистичких дата. — Године 1895. текје уведена ова установа само у неким немачким државама и већ 1896. она је нашла опште вримене. До године 1902 бидо је у цетој Немачкој свега 52 263 случајева условног помиловања. До године 1898 годишњи је нросечаи број био 604; ади се од тада знатно повећавао сваке године и дотерао до 11415. По нолу, условно по милованих било је више људи (8792, дакле 77%) Условпо помиловање најчешће налази примене код особа мдадих годинама, јер је 4 /а од тих условно помилованих мдадићског доба (8951 лице или 79 процента) — Што се тиче кривица на које се условно помиловање односило, велика већина јесу преступи (68 процента) а остало је иола злочин а пола истуц. — Казну за коју се одлагање допустило, нарицали су у већини случајева поротни суду и т. зв. Атк8^ег1сћ1-ц, и обпчно су биле казне затвора а врло ретко робије Је ли трамвајска нарта јавна исправа? — Чиновник једног предузећа у Вечу фалсификовао је једну месечну трамвајску карту на тај начпн, што је избрисао реч „март" и нацртао „април". Када се 1. априла ове године појавио с њом на трамвају, један га кондуктер ухвати и преда полпцији. Њега је прво т. зв. Егкепп^пГа§ег1сМ осу т дио за превару и фалеификат јавне исправе на месец дана затвора, јер се утврдило да су месечне карте за анрил биле друге боје. Бранилац његов жалио са нротив те иресуде касационом суду, признајући, да у делу његовог клијента има можда иреваре а н иако фалсификата јавне исправе, пошто трамвајска карта по његоиу мишљењу није никаква јавна исправа. у истп мах, напоменуо је да предузеће трамвајско није никакав државни носао, и да трамвајској карти недостају битни знаци једне јавне иснраве. Касациони Суд под председништвом Барона Прандауа, усвојио је жалбу браниочеву и у примедбама навео, да трамвајска ма и иретнлатничка месечна карта није јавна иснрава већ само приватна, и да у конкретном случају чак не ностоји ни нревара већ обичан истуи. за који је окривљени и осу!,ен на недељу дана затвора.