Branič

Б Р А Н II Ч

према §. 484. новом продајом показала." Као што се из овога наређења и онога из §-а 484. види, законодавац претпоставља да онај који је на првој лицитацији исто добро купио не положи цену у року законом одређеном (§. 483. гр. с. пост). и да је извршна власт одредила другу продају истога добра, на којој се за то добро добије мања цена него на првој продаји. Разлика између прве и друге цене, то је та штета на коју мисле §. §. 465 и 484. Нема сумње да штета обухвата овде ту диференцију у ценама. То се види и из §. 484. када се он доведе у везу са §-ом 485. ист. зак. Први од та два параграфа гласи: „Ако купац готов новац не положи у означеном року §-ом 483., полициска ће власт наредити нову продају на трошак и штету купца; и то најдаље за месец дана (Допуна од 14. јула 1898. год)." А други пак садржи оваку одредбу: Изађе ли на другој продаји већа цена од прве, тај вишак, пошто се трошкови око тога одбију, бива у ползу дужника и поверитеља." Оба ова параграфа предвиђају евентуалности, ко)е може донети нова продаја И када други, §. 485 предвиђа вишак у пени услед нове продаје, те расправља такав случај, несумњиво је да први од та два прописа, §. 484, претпоставља случај мањка, који ставља на терет купцу на првој лицитацији. Најзад да ово под штетом §. 465 разуме, види се и из §. 481 (допуна од 14. јула 1898 г.), у чијем се другом ставут 1те вели: „ кауција ће се употребити на измирење трошкова око нове продаје и штете ако штете буде, што би се на новој продаји добила мања цена." Јасно је дакле, и о томе не може бити дискусије, да о тој штети говори § 465. тач. 6.. Ту штету сноси први купац, што је сасвим логично. Јер он је дужник, наспрам поверилаца за чији је рачун продаја извршена, оне цене коју је на првој продаји понудио. Када он ту цену не положи, онда се она сва наплаћује, као што то бива и код других новчаних обавеза, из имаовине његове, са том само особеношћу у овом случају, што ће се та наплага прво предузети из добра које је он на лицитацији купио, а из његове сопствене, дотадашње имаовине само оној мањак између прве и друге лицигационе цене, ако овога буде; другим речима, из сопствене имовине првога купца наплатиће се она штета о којој је реч у §-у 465. Код наплате ове штете §. 465. учинио је, као што смо то казали, изузетак од начела да судови суде при-