Branič

Б Р Л Н II Ч

њему био задатак да решава то питање: ко ће биги надлежан да наплаћује онај мањак између прве и друге цене. То питање је расправљено у §-у 465., и то би значило повредити правило у овом §-у, када се полицији не би признала власт да целу штету у том §-у предвиђену наплати, већ само у онолико у колико ју је могуће из положене кауције наплатити. Ако би се овако ствар узела, онда би правило постављено у §-у 465. било толико окрњено, да би било непојмљиво да законодавац није своју мисао јасно исказао. Зар у таквом случају он се не би, у §-у 465 где би томе било највише места, или у §-у 484. или наЈзад у § 481., изречно изјаснио, да извршна влзст може без судске одлуке наплаћивати штету само ако је кауција положена, и у мери ове? Зар би он тако важну мисао замотао у једном наређењу, које има друге ствари за предмет? Осим тога, мишљење, да полициска власт може наплаћивати штету само у границама кауције, нелогично је. Кауција је такође имаовина првога купца, имаовина у новцу. И онда не видимо разлога да се полицији да власт, да, без судске одлуке, штету наплаћује само из те имаовине купчеве, а никако из неке друге. Или треба и овде применити правило, да без судске одлуке у приватно-правним односима не може бити процедуре извршења, — и онда не признати полициској власти право да може прот !в тога правила поступити ни односно наплате штете, о којој овде говоримо, из саме кауције; — или треба узети да је законодавац код наплате ове шгете од тога правила одступио, и онда допустити да полиписка власт наплати цео мањак између прве и друге продаје. Треће не може бити, и мишљењу, да власт исту шгету сме наплатити без судске одлуке само из кауције купчеве, не достаје правна мотивација, а да и не говоримо о тсме да му недостају и законски прописи. У осталом, разумљиво је да ови прописи не достају, јер би они, после §-а 465., били без правнога основа. Најзад, када се има у виду разлог због кога је законодавац у §-у 465. одступио од начела, да судови решавају приватно правне послове, онда наше тумачење §-а 465. добија још више снаге. Тим прописом хтела се осигурати брзина наплате судских одлука, а тиме и кредит ставити на солиднију основу, — јер је вероватно да ће купци при линитацијама бити и озбиљнији и у исплати излицитираних цена брижљивији, када знају, да се штета наплаћује од