Branič

2

Б Р Л Н II Ч

Модерни грађански законици су их скоро сви забранили. Тако: Аусгријски законик, § 583, вели: „Редовно један и исти саставак важи само за једнога. Изузетак односно мужа и жене садржи се у глави о брачним уговорима." Француски, чл. 968; „Два или више лица не могу у једном истом акту правити један тестаменат било у корист трећега било на основу узајамног и међусобног располагањаовај законик не допушта ни супрузима да праве заједнички тестаменат. Исто тако наређују и ови законици: Италијански, Чл. 761., Португалски, чл. 1.753., Шпански, чл. 669. и др. Немачки законик, чл. 2.265., допушта само супрузима да могу правити заједнички тестаменат. А Саксонски законик допушта уопште свима да могу правити заједничке последње воље (§§ 2.196—2.202.). 122. — И наш Грађански Законик није, у начелу, усвојио заједнички тестаменат, јер, постављајући одредбу тестамента (§ 424) „којим ко на случај смрти расположај чини о свему имању или само о једној чести имања свога", додаје у § 425: „Дакле, ако се два лица једно другом ма на случај смрти обавезују, оно (т. ј. акт) спада у уговор и по проиису за уговоре (дакле не по пропису за тестаменат) суди се." Али, по угледу на Аустријски, и наш законик допушта, у глави о брачним уговорима, супрузима да могу правити заЈеднички тестаменат. О томе говори: § 779: „Ако би у једном тестаменту муж жену своју, а жена мужа узајмице, или другог кога за наследнике поставили, па после реч натраг узели, онда таква наредба ирестаје и раскида се. Но ако једно наредбу своју порече, а друго при речи остане, онда од овога стране наредба стоји, а само се иоречена квари," 1 Из овог наређења излази: а) да је за важност заједничког тестамента мужа и жене потребно да су им изјављене последње воље изложене у једном истом саставу (исправи) и да су

1 Аустријски зак. § 1.248: „С.упрузима је допуштено да у јелном и истом тестаменту узајмице себе или друга лица поставе за наследнике. И овакав се тестаменат може порећи, али из опореке једне сгране не може се извести и опорека дру.ге стране."