Branič

НАСЛЕДНО НРАВО

205

у часу смрти овога, затече у задрузи као удовица, нема права на законско наслеђе дела свога сина у задружном имању, које би иначе имала по §-у 402. заједно са сестрама умрлога сина а својим ћерима. А још мање га има, кад је изван задруге. Ово се јасно казује у законодавном тумачењу §-а 523. од 28. ј на, 1849. год. В№ Ц47. (зб. V. стр. 49.). „Како §. 523. гласи: да жена удовица после смрти свога мужа у задрузи заоставша, била она са децом или без деце, задржава право ужшања на делу свога мужа у задрузи и смеси заоставшем, то се разуме: да ни оваква жена удовица, којој у задрузи дете умре, не може део ово?а у задрузи ни у каквом случају наследити, него и њој остаје само право уживања до смрти или преудаје, по гласу постојећих правила о женскињама у задрузи" (т.ј. по §-у 529.). И најзад последње отступање: 274. — V. Удовица умрлога задругара. — Она нема права да по допуни §-а 408. наследи део свога мужа у задружном имању. Истина, ово отступање од те доауне, као општег прописа о удовичином праву на законско наследство свога мужа, није нигде изречно исказано; али оно неминовно истиче као логичка последица, прво, из оног отступања, по коме: удовица задругара ни као мати нема на у ком случају права да наследи део свога детета, које је умрло у задрузи, а друго, и из оног отступања, по коме: ни кћи умрлога задругара, и ако мушке деце његове нема, није имала, у почетку, права да наследи очев део у задружном имању, ,,но је тај дсо осишјао задрузи као најпречем наследнику" (в. законод. тумачење §-а 529. од 7. фебруара 1847. год.). У опште женскиње је, дакле, искључено из законског наследства у задрузи, изузев сада, по допуни §. 529. од 28. нов. 1859. год., једино оне кћери умрлога задругара, које се као девојке затеку у задрузи и које, ипак, немају право да наследни део свога оца у неаокретном задружном имању траже унатури. 275. — Но и удовица умрлога задругара има, и онда кад је без деце остала, право удовичког уживања дела свога мужа у задружном имању све до смрти