Branič

ИРЛВО НЛ ЗАКОНИ ДЕО

211

2). При израчинавању законогл дела узима се вредност поклоњеног предмета, коју оно има у времену, кад наступи случај наслеђа; ако је, пак, вредност поклоњеног предмета у времену поклона била мања, то ће се онда ова мања вредност узети у рачун (§ 2325). Ако је овлашћени на закони део добио више, но што је обичан закони д:о, онда ће се тај вишак одбити од допунога законога дела — § 2326. гр. зак. Пример. Удовац А поклони својој сестри Б у 1900. години, а одмах за тим и своме брату В по 90.000 м; доцније претрпи он велике штете у своме имању тако, кад би он 1905 године умро његово би имање износило само 40.000 м; у тестаменту, који је начињен 1901. год. оставио је своме брачном сину Г легат од 30.000 м; а своју ванбрачну ћерку Д позвао као једину наследницу; Г прими легат. Овде ће Г из очеве заоставштине да прими више 10.000 м. но што је његов обичан закони део; према овоме његов би допуни закони део износио половину од 180.000 —- 10.000=80.000 марака. 3). а). Тражење допуног законог дела у првом је реду противу наследника. И доиста наследници јамче на исти начин као и при израчунавању обичног законога дела. Нарочито може наследник, који је сам овлашћен на закони део, исплату допуног законога дела, коју му други неки овлашћени на закони део тражи, у толико одрећи, да њему самом обичан и допуни закони део остане. — § 2328 гр. зак. б). Ако су наследници с обзиром на горе споменуте приговоре, јер они јамче за дугове заоставштине само ограничено, а заоставштина је исцрпљена, обвезани за исплату допуног законога дела или само делимично или баш никако, то онда у другоме реду за овај недостатак јамче поклонопримци. Ипак они не јамче за овај недостатак као за такав, но су само обвезани; да издаду поклон по прописима за издавање неозакоњеног обогаћења, па да се тај овлашћени сам из њега подмирује. Поклонопримац може и да одбије издавање поклона_» ако тај недостатак плати из свог слободног имања. Ако су више поклонопримаца, јамчи ранији у толико, ако доцнији није обвезан. Јамчење 14*