Branič

кривичнл стрлна злочпнствл

219

ност је у толико више кажњива у колико је размишљање за извршење исте веће (§§ 43, 263). Напротив, мора се узети олакшавана околност у погледу оне делателности, која је извршена конигра човечијем осећају, у узбуђености (§ 46|с! и § 264|е). Према немачком кривичном законику одговара разлици између размишљеног и не размишљеног извршења убиства, разлика убиства с предумишљајам и без предумишљаја. На одношај између воље и њене последице: б.) Разлика између <Миб-а <1е1еггшпа1и5-а и тс1е1егтта1из-а, према томе, да ли је извршилац одношај између своје делателности и последице с већом или мањом јасношћу предвидео. Овде се разликују следеће могућности: а.) Оо1из еУепћдаПз; исти је тада дат, када извршилац предузме извесно дело, да би извесну последицу постигао, но ипак с резервисаним држањем, да покрај ове или на место исте може се лако нека друга појавити. Злочинац хоће дело па ма из истог не произашла жељена последица већ нека друга. За питање у псгледу урачунљивости је од важности, да ли се је злочинац надао, да ће се евентуално замишљена последица моћи избећи или не; буде ли веровао, да се жељена последица не може појавити, то му се иста може једино као си1ра урачунати. 1 ) Евентуално оно што се је хтело, изгледа час као једино шго је казнимо, кад злочинац у допуштеном циљу извесно дело предузме, из кога се противуправна последица појавити може (Ловац пуца у лову на дивљач, у пркос свега тога што зна, да он оне који дивљач гоне, убити може), час изгледа, да је оно, што се је евентуално хтело, тежа последица од оне жељене последице која се у самој ствари на првоме месту појавити може. (А. пали своју кућу, да би осигурану суму добио § 170. кр. зак. али је вероватно у исто време, да се неко у кући налази и да лако може изгорети.) /?.) Оо1из аНегпаИуиз; онај који дела, претпоставља већи број последица које се из његовог делања појавити могу, но он их одобрава све као једнако подесних његовом циљу да Ј ) Са свим правилно Ламаж у своме предавању стр. 136.: „Ако је извршилац свестан у погледу послгдице извесног дела, да се иста лако појавити може па и поред тога исто предузме, иста ћг му са као си1ра и то као позната си1ра урачунати, ако се је ксти јп аћз1гас(о надао, да ће се могућа последица т сопсгеЈо моћи избећи."