Branič

226

Б Г А Н II Ч

јом радњом опасност изазива, али би он то знати могао, да за потребну увиђавност и довољну опрезност у моменту извршења употребио, односно имао. 2. Учинилац зна, да су делатности, у форми у којој је он предузима, у веома лакој могућности да противуправну последицу да изазову, он зна, он познаје, да његова делатност спада у ред опасних, али он дела у пркос свега тога, он неће, не жели противуправну последицу и са сигурношћу држи, да се иста неће појавити; он верује, да у опште опасна радња коју он предузима, у самој ствари ш сопсге^о не сакрива никакву опасност. Од долуса евентуалиса, коме овај случај веома близу стоји, разликује се у томе што у случају онај који дела, не рачуна са сигурношћу: да се противуправна последица неће појавити; па и поред тога предузима једну оваку радњу; у нашем случају злочинац дела, јер посматрајући извесне моменте, рачуна са сигурношћу, да се штетне последице неће и не могу појавити. 5 ) II. На питање, која је нехатност у кривичној 'ћравној форми тежа, најчешће се одговара, да је позната си1ра тежа, јер је она веома слична долусу, те је према томе достојнија тежој казни. Томе противно, тврди се пак с друге стране, да би се безбрижности, немарности премија у изглед ставила, кад би се ономе, који без обзира на правна добра дела, судило блажије него ономе, који је последицу свога делања у страху испитивао. — За правилније мишљење смело би се оно узети које узима у обзир одношаје под којима се делало, даље правна добра, којима евентуално извесна опасност прети, односно обим, у коме је свај случај. Ко је у погледу себе свестан, да ће његова делатност 5 ) Правилно и прецизно Ламаж у својим штампаним предавањима стр. 18: „Када равнодушност и безобзирност некога противу интереса неког другог толико далеко иде, да он у самој ствари ове фактичке интересе радије рескира, него што би се остварењу својих користи одрекао, то се онда под овим околностима наступела последица, од које злочинац преставом у погледу исте није хтео одустати а да је не изврши, има сматрати као евентуални с1о1и8 а не као позната си1ра. Оо1иб еуеп1иаНб и позната си1ра разликују се не само по различности престава већ и вољом учиниочевом. У првом случају он хоће, акс се другојачије не може и последицу повреде да изазове; он хоће до х.уше само условно и евентуално, али он увек хоће. Кулпозни злочинац пак у опште неће последицу повреде; кад би он исту био у могућности себи да престави, то би се радије на дело и прилику личног задовољства одрекао.