Branič

234

Б Р А Н И Ч

правила, која регулишу ред разматрања дела, која садрже у себи знаке надлежности војних и грађанских судова. Ну сам начин решења овога питања јесте разнолик у разним државама, пошто се овде морају имати у виду не само интереси правосуђа и интереси војничке службе, но и политичка права грађана. А. Мешоеита надлежност војних судова при стицају криваца. (од којих једни потпадају под надлежност војних а други грађанских судова). Наука кривичног процесуалнога права решава питање о сукобу надлежности при стицају криваца по принципу недељивости дела т. јест разматрање дела о свимм оптуженима и у потпуном његовом обиму у једном суду, пошто такав поредак највише осигурава проналазак материјалне истине и одстрањује могућност против уречених одлука. Ну имајући у виду, како интересе правосуђа тако и интересе војничке службе, провођење овога принципа при решењу судара војне и грађанске надлежности наилази на тешкоћу у томе, што грађанска лица ни у ком случају не могу потпадати под војни суд зу време мира, при обичном току државног живота. Наш се законодавац у овом питању придржава принципа, који је усвојен француским законом, а то је, да је грађански суд надлежан за све оптужене у случају, ако су за кривично дело оптужена лица, која потпадају под војне судове и лица која потпадају под грађанске судове, без обзира на то, да ли је дело предвиђено војним казненим закоником или општим казненим закоником. Од овога правила наш законодавац чини отступање само за време мобилног или ратног стања, када и лица грађанскога реда на земљишту, које је постављено у мобилно, или ратно стање, а тако исто становници непријатељских области, које је војска заузела, потпадају под надлежност војних судова, ако су извршили кривично дело у саучешћу са лицима, за које је војни суд надлежан. Осим случаја саучешћа између војних и грађанских лица, наш законодавац предвиђа и саучешће само