Branič

32

тестамента пред пет способних сведока; и кад су затим 4. жива сведока под заклетвом потврдила: да је покојна Латинка, при чисгој свести, доиста поменути усмени тестаменат исказала, онда он, по оцени Анелационог Суда, има потпуне законске вредности; јер је по одредби § 436. у вези са § 438. грађ. законика довољно, да заклетвом посведоче постојање усменог тестамента, само тројица сведока, ако остали не би могли доћи, или ако нису живи. На основу наведеног, Апелациони Суд је изрекао пресуду, да се тужилац одбије од траженог уништења тестамента. Примедбе Насационог суда III. одељења од 5. маја 1900. год. Бр. 4283. Апелациони Суд погрешно је разумео смисао §. 438. грађ. зак., јер по духу овог законског прописа пет способних призваних сведока морају осведочити постојање усменог тестам нта, па на захтев интересованог лица, морају ову своју изјаву и заклетвом утврдити, а ако свих пет не могну или нису живи, бао и/ро/ици морају биши / заклетву аоложиши, иначе заклетва тројице или четворице сведока не вреди, ако свих пет нису нигде изјаву о постојању усменог тестамента дали. Па како су у овом слу 1 ају само четири саособна призвана сведока дали изјаве о постојању усменог тестамента, то према изложеноме, и ако су на исте заклетве положили, ипак овај усмени тестамент нема законске вредности, и с тим је Апелациони Суд погрешио, кад је преиначио пресуду првостепеног суда, којом се овај тестаменат оглашава за неважећи. Прошивразлози Аиелацио■ ог Суда П одељења од 19. маја 1900, год. I р. 2280. По § 436. грађ. законика за важност усменог тестамента тражи се, да је тестатор своју последњу вољу изјавио пред пет приватних сведока, од којих бар тројица морају бити заједно. Оспори ли когод вредност овако устројеног тестамента, према §. 437. грађ. законика сведоци усменог тестамента морају заклетвом своје казивање потврдити. И ако свих пеш не могу или нису живи, бар тројица морају бити и заклетву положити.