Branič

0 НАРОДНОСТИ У СРПСКОМ ЗАКОНОДАВСТВУ

11

рођени у француској од родитеља такође ту рођених, Као што се впди, питање о народности по рођењу веома је упрошћено у Француском законодавству. Ко је Француз по рођењу? Сваки коме су родитељи Французи? Кад се родитељи сматрају за Французе? Кад су прирођени као такви. или кад су рођени у Фран цуској од родитеља ту рођених. с тим ограничењем, што се ово последње мора доказивати само у случају, кад лице, чија се народност истражује, није само рођено у Француској; ако је у њој рођено, довољно је доказати да су му родитељи рођени у Француској. Чл. 8—З-о установио је овде неку врсту застарелости у корист Француске: кад су две узастопне генерације рођене у Француској, представници друге генерације стичу деФинитивно својство Француза; они су изгубљени за своју отаџбину по пореклу. Истина, овај закон приписује својство Француза личностима чија приврженост за Француску није можда још пустила дубоког корена. „Два рођења на Француском земљишту, вели г. Вајс, 1 ) могу бити дело случаја и не морају бити доказ да дете, чији је отац такође рођен у Француској, гаји у ерцу осећаје љубави према нашој земљи". Али, боље је имати с времена на време и такве ресултате, него учинити неизвесним, са гледишта народности, положај рођених Француза, не рачунајући још да је за земљу корисно да прими странце, настањене у Француској већ од две генерације; Факт, који већином није остао без утицаја на њихове осећаје према земљи у којој су рођени и где се налазе сви њихови морални и материјални интереси. Истина, треба напоменути да српски закон, који нема одредбе сличне оној из чл. 8—З-о Сос1е с1у., не може за сада имати рђавих последица, захваљујући једном, данас укинутом, закону од 8. априла, 1842. који је као прирођене Србе сматрао све странце настањене у Србији од пет година. Да бисмо имали право српског грађанства, довољно нам је, дакле, да

Ј ) Ор ск., I. I, р. 199.