Branič

928 вранич Али, сад, која је то држзва, која може закључивати са другим државама уговоре ради регулисања. правног положаја Босанаца и Херцеговаца, кад су на територији тих држава? ТојеТурска, и то смо нитања ми довољно расветлили у претходном параграфу. Аустро-Угарско нема то цраво, цошто јој не цринада право вршења сиољашњег суверенитета над Босном и Херцеговином. Али Аустро-Угарска је кпак друкчије поступала у овом питању, које ми распављамо. Она је поименце са Србијом закључила један уговор, у коме је, поред осталих питања, регулисала правни положај Босанаца и Херцеговаца у Србији. То је трговински уговор од 1881. који смо већ једанпут поменули. Његови чланови 2. и 16., у којим се третира положај поданика једне државе уговорннце на територији друге чини предмет ове последње партије наше расправе. б), Пре него што овај уговор у колико је реч о> положају Босанаца и Херцеговаца у Србији, испитамо по принципима међународног права и на осиову одредаба Берлинског Уговора, које се односе на Босну п Херцеговину, мислимо да неће бити некорисно, ако нзнесемо један конкретан случај из примене чл. 2. и 16. овог уговора, случај у коме се јасно испољила разлика у погледима које имају Аустро-Угарска и Србија на положај Босанаца и Херцеговаца у иностранству, разлика, која долази отуда што ове две државе имају различна мишљења о међународном положају Босне и Херцеговине. 1891 год. једно лице по имену Бошко, родом из. Херцеговине, турски поданик, умре у Србији и остаги ту имање. Његови најближи рођаци, позвани да приме његову заоставштину, становаху у Требињу у Херцеговини. Српски првостепени суд, ослањајућу се на §. 47. грађ. законика, позове наследнике његове, да