Branič

О ЦРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ БОСАНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА

935

Према томе ми мислимо, да касациони суд није поступио логички, кад је, полазећи са гледишта, да Босна и Херцеговина чине саставки део турске царевине, ипак решио, да су потписници трговинског уговора хтели потчинити Босанце и Херцеговце одредби из чл. 2, која се односи на регулисање правног положаја аустро-угарских поданика у Србији и српских у Аустро-Угарској. Ни аустро-угарски ни српски пуномоћници нису никако могли у овој ствари дати овакво тумачено чл. 16, пошто би оно садржавало виртуелно тврђење од њихове стране да Аустро-Угарска има право ершења спољашњег суверенитета над Босном и Херцеговином, што јој се не може признати, а да јој се у исто времене признаи само право суверенитета над тим провинцијама. Покушаћемо сад да докажемо основаност нашег тврђења да аустро-угарски и српски пуномоћници нису при закључивању трговинског уговора стали на то гледиште, да је Аустро-Угарска, што се тиче земаља, које је окупирала, имала је над њима правовршења спољашњег суверенитета. Међународне конвенције су уговори међу државама. Као што се у приватно правним одношајима уговори имају тумачити ћопа Ме и на основу веровати намере уговорача, тако се исто не сме ни код међународних конвенција напустити ово интерпретационо правило. А кад се има у виду држање, које је заузела Аустро-Угарска у босанско-херцеговачком: питању првих година после закључења Берлинског Уговора, излази јасно, да она у то време није себи присвајала право потпуног и неокрњеног суверенитета над окупираним земљама и да је своју власт сводила на право да окупира и администрира ове две земље. У овом низу идеја напоменућемо између осталих њепих поступака и конвенцију са Турском од