Branič

сусвојинл (сувлаштина) или смеснпштво

7

11. — Наш Грађански Законик није, као што наиред рекосмо, усвојио из Аустрискога сва правила која изближе уређују узајамне одношаје сусоиственика и заједничара осталих стварних права; али ту празнину морамо попунити у смислу §. 10. помажући се опредед.ењима, која се односе на: својину, наследство, задругу и ортаклук. 12. — Општа правила о правима и дужностима сусопственика, кад сусвојина није уговорена: 13. — 1ј Сваки је сусопственик властан са.ио стално располагати својол квотом (§- 522, грађ. зак.), потоме, он може, и без пристапка осталих су сопственика а) отуђити свој део или квоту (§. 515. грађ. зак.); но у случају продаје тога дела трећем лицу сусопственици (смесничари) имају право на пречу куповииу (§, 070.); б) задуЈ /сити га и залозкити ^§.515,); в) установити (конституиса!и) право узкивања у корист трећега и г) нл случај слгрти с њи л по својој вољи располагати (§. 521.). 14. — На квоти једног сусопственика могу посто ати п закоиска хииотека и законско право узкпвања (удовице и т, д.) 15. — 1 Јовериоци једног сусопственика могу, за о-безбеду својих потраживања, тражити и задобити прибелешку односно забрану и обуставу (секвестар) такође само на квоту његову, а не на целу заједничку сгвар. Они могу, ради наплате својих потраживана, тражити и продају само дела дужниковог (§. 514. грађ. зак. и тач. 2 § 471, грађ пост.). 16. — 2) Сваки сусопственик има ираво на дрокавину заједничке ствари ио л/ери удела свог (т„ зв. судр±авина рго тсНуЈзо). У колико пак, код покрет