Branič

ДА ЛИ ЈЕ ПОТРЕБНО ПРОТЕСТИРАТИ МЕНИЦУ

21

них, ипак се спорни случај неби могао подвести ни под један од она три случаја издавања протеста. Потврду за овај разлог треба тражити у самом цнљу, односно у самом смислу — издавања поједина од она три протеста. Тако циљ је првог протеста због неисплате да се њиме констатује неисплата о уговорном року. У овом спорном случају, кад су сви подписници пали под стечај ире рока , овај се протест не би могао ни добити, јер се њиме не би могла констатовати околност, ради које је он постао т. ј. констовати неиспата о угОВОрНОМ року, значи дакле, да се спорни случај не би могао подвести под овај случај издавања протеста због неисплате. За дрз г ги протест, због непријема, тој хипотези има још мање места, јер се циљ овог протеста састоји у простом констатовању Факта, да је изостао пријем (акцепт) и у праву осигурања меничног сопственика према осталим потиисницима. У спорном случају, пак, акцепт пре свега није изостао, а сопственик менице се неби могао користити ни реченим правом осигурања, пошто по стецишном поступку неби могао ни тражити осигурање према осталим подписницима као од стечајних дужника. — §. 24. стец. пост. Према томе спорни се случај неби могао иодвести ни под овај случај издавања протеста због непријема. Циљ трећем протесту због несигурности пријема састоји се прво у констатацији, да је акцептант пао под стечај и да је немогућна исплата о року од стране акцептанта, који је својим акцептом примио на себе главну меничну обвезу — иеплату менице, и, друго, у праву сопственика менице, да се пре рока осигура на имању осталих потписника, који нису пали иов ствчај. У спорном случају менични се сопствсник неби могао користити овим правом осигурања са 'оног истог