Branič

ИЗ СУДНИЦЕ

Па са ових разлога и разлога прв. пресуде тражење тужиочево и т. д. Али по жалби тужилач. стране Касац. Суд у свом трећем одељењу прпмедбама својим од 6 септембра 1905. Бр. 5090 поништио је пресуду Апелац. Суда са ових разлога : »Погрешно је суд узео да у овоме спору има места примени §. 13. гр. зак. Овај закон. пропис, по коме воља уговорача замењује закон и да оно што уговорачи између себе нареде има онако као што је уговорено, и да се изврши, пошто је принцип, и као такав има остати само онде где се неби противио јавном поретку и моралу, као што је и у самом том пропису предвиђено, или где неби био у супротности са другим законским прописима, који друкче наређују. Па кад је, дакле, у писму главног депо-а јагодинске пивере од 20,—V. -1901. год. (в. прилог тужби Бр 30264) признато, да је пренос облигације, по којој је поверилац тужилац. Миловић, извршен тако, да тужилац Миловић у олређеном року има права исту облигацију да одкупи еа 1.500 дин., дакле за мању суму него што гласи облигација, која гласи на 2.003 д., и кад је заступник туженог на рочишној белешци Бр. 3.029.,. признао наводе тужиочеве да овај пренос облигације није извршен на тај начин, што би тужилац Миловић вредност облигације у 2.000 дин, примио од тужене стране у готову новцу, бранећи седаје ипак тужилац изгубио право на вишакпреко дужне суме од 1.500 дин усљед неиспунења услова — онда је суд био дужан да оцени : да ли је тужена страна могла уговорити већу добит за себе од 12°/о па ма и са пристанком тужиочевим у овоме вишку од 500 дин. преко дужне суме у 1.500 дин. па да према овоме и донесе своју одлуку по овом предмету, с'обзиром на пропис §. 601 а гр. зак « Ну Апелац. Суд није усвојио ове примедбе, већ је општој седници Касац. Суда уцутио под 13. септембром 1905 г Бр. 3543. ове противразлоге: „Апелациони Суд, пре свега, налази, да наређење §. 601 а. гр. зак., по коме се зајмодовцу забрањује, да, у ма каквом виду, наплаћује већи интерес од 12% од свога дужника према своме месту у грађ. закону у гл. XXI тога закона, и својој стилизацији, — јесте једно специјално наређење законско, односеће се само на уговоре о зајму код којих оно, као такво, може једино и да има своје примене, а не и код другнх уговора — §. 8. гр. зак. Јер, кад би се ово наређење могло и.