Branič

196

Б Р А Н И Ч

писе у свима законима о жиговима, па и у нашем закону о заштити жигова, у чл. 11. /?) Искључиво право обележавања ироизвода извесним знаком може се прибавити, и ако је тај знак био некада употребљен као жиг за продукте исте или сличне индустрије. То ће бити у случају, кад се ранији титулар жига несумњиво одрекао свог права илије коначно напустио производњу или промет добара, које је обележавао тим знаком. Обнчно се тражи, да је од момента напуштања жига протекло толико времена, да се са позитивношћу може закључити, да се напуштена радња неће понова предузети, као што с друге стране мора бити утврђено, да нови прибавилац жига не чннп то у намери да се користи гласом и угледом ранпјег сопственика жига. Пошто се ове околности тешко доказују, прописано је у законима о заштити жигова, да жиг. право траје извесно време, без обзира на употребу или неупотребу жига. По истеку тога рока, ако се ие обнови упис, губи се право на жиг. Међутим, да не би било злоупотреба, неки законодавцн са свим умесно не допуштају да трећа лица одмах по истеку поменутог рока могу прибавити право на жиг, чијп у-пис није обновљен. Тако по § 4 ш Нпе иемачког закона о заштити жигова од 1894 године, тек по истеку две године мбгу други индустријалци ирибавити право на жиг којп је напуштен. По енглеском праву рок је пет, година (Вид. вес1. 79 зак. о жиг. од 1883 године). У нашем закону о заштитн жигова нема такве одредбе. То је осетна празнина коју приликом прве ревизије закона ваља попунити. Захтев специјалности постављен је у циљу да се пзбегне колизија између жигова. Напомињемо овде, да се колизија не може пзбећи на тај начин, што би се продукти једног индустријалца упућивали на једну страну, а продукти другога на другу страну. Просторног ограиичења жиг. права на територији једне државе нема, па се ни колизија два жига не може уклонити поделом области потрошње тако обележених ироизвода. 1

1 Некп паучари пак сматрају да треба допустптп, да се два произвођача једне исте робе служе пстим зпаком, под условом да њихови производи иду у разне областп потрошње. Тако Вепс1и (ор. СГ1;. № 29 и 144) мисли, да у случају кад производп нису иамењепп да конкуришу, да се сусрећу на истим тржпштима, може се допустити једновремена употреба жига од страпе два ппдустријалца. II РоиМШ (ор. сК. р. 31 и даље) до-