Branič

198

Б Р А Н II Ч

и трговаца, да иду од земље до земље и распитују за већ употребљене жигове. Њ их ово мшпљеље у лрилцппу је тачно, али услед све већег развоја међународних трговинских односа, као и услед, том развоју одговарајућег, развитка међународног приватног права, од тог принципа се чпне одступања. На првом месту иостоји изузетак за земље, са којима. Србија има закључене конвенције о узајамној заштити жигова. На основу такве конвенције, жигови уписани у страној земљи, уживају заштиту и у Србији, па према томе треба се обзирати и на те жигове при испитивању сиецијалности жига. Други изузетак представља нам Конвенција Уније за заштиту индустриске својине, о чијим одредбама биће говора на другом месту. 1 в) Знак који се узима за жиг, не сме да се налазп у општој употреби, да није у неку руку постао јавно добро г тако да би сваки индустријадац могао обележавати своје производе тим знаком. Таких знакова има у великом броју п они нису способни за индивидуалисање производа. Немци их називају слободним знацима — ЈРгеГгеШхеп — јер је сваком пндустријалцу допуштено обележавати њиме своје пронзводе. Слободни знаци могу бити двојаки: 1) знаци који се још од вајкада употребљују као жигови или од индустрпјалаца једне областп или у опште у једној грани индустрије без обзира на месно ограничење. У првом случају њима хоће да се обележи порекло робе, да она потиче из неке чувене. области производње, и тада право на обележавање производа тим знаком припада свима индустријалцима из дотичног краја, — а у другом случају, сва лица која се баве јадном граном иидустрије, имају право да своје производе обележавају знаком, који је у тој врсти индустрије уобичајен. 2) Знаци који су раније били пндивидуални, па су у току времена, путем саобраћаја прешли у слободне знакове. Такав прелаз је могућан, али је правно допуштен једино у случају кад је саобраћај допа рШе? Разуме се да ово важи само за жигове, који нису уписани, употреба таквих жигова од стране 1 У засебном раду „Жиговно право са гледишта међународног приватног права", који ћемо можда такође штампати у „Браничу". 2 Вг. Ј. КоМег: ор. сИ. § 187.