Branič

224

Б Р А Н И Ч

џет. — Било је још неких ситнијих ствари, као законодавно тумачење једног члана у закону о трошарини, концесите за градњу железница у окр. подринском и пожаревачком и т. д. Из историје адвокатуре у Србији Мишљење Државног Савета, који је дао о новом пројекту закона о адвокатима у Србији, садржи и занимљиве белешке из иеторије адвокатуре у Србији. Поред оеталог, ту се вели: „Потреба заступања пред судовима и другим властима изазвала је установу адвокатског реда. Код нас је тај ред регулисан први пут законом о правозаступницима од 28 фебруара 1862 год., који је ступио у живот 1 маја исте године. II раније, билоје у Србији људи, који су се бавили правозаступничкпм пословима, што се види из указа од 24 августа 1839 год. којим је прописано, да се морају потписивати на „прошенијама" и да за њих могу наплаћивати 1 до 3 цванцика а „за већа парнична дјела" по што се погоде са парничаром. То се види п из чл. II уводних правила о правозаступнпцима од 28 фебруара 1862, јер им је било допуштено, да могу радити те послове још за годину дана од када закон о правозаступницима у живот ступи". Првим законом о правозаступницима био је уведен т. зв. пшпегив с1аи8ид, ограничен број. У сваком округу могли су бити постављени највише по 2 а у Веограду 6. После три године тај је закон замењен другом од 15 јуна 1865, који је допуњен и измењен 30 септембра

1873, којијетрећи; 19 децембра 1889. и 15 октобра 1896. год. — Нови пројекат закона о адвокатима пред Скупштином је и желети је, дага она још у првом сазиву усвоји. Привремени доцент — За привреног доцента у правном факултету београдског Универзитета постављен је д-р Милета НоваковиН, свршени правник. * Нови правозаступници — Пређашње министре: унутрашњих дела, Ивана Павићевића, и привреде, Милорада Драшковића, заступник министра правде поставио је за правозаступнике првога при прв. суду за град Београд а другог прп првостепеном смедеревском суду.' Стечај за доценте — Расписан је стечај за два доцента у правпом факултету београдског унпверзитета. Они, који би хтели компетовати ваља да се јаве до 1 септембра о. г.

Уговор о издавању злочинаца између Црне Горе и Белгије — Конвенција о издавању злочинаца између Црне Горе и Белгије, која је потписана на Детињу и у Брислу децембра 1905. ратификована је 10 фебруара о. г. Конвенција садржи 18 чланова и написана је у уобичајеној форми са назначењем дела за које се може тражити екстрадиција.

у р е д н и к ДОБРА С. ПЕТКОВИЋ, адвокат

Штампарија „Дооитије Обрадовић" — Београд.