Branič

0 ПОВРЕДИ ТЕЛА

235

забранити ирнвремено вршење његовог позива или рада, а може се наредптн и публиковање пресуде. Разлика између ове одредбе и одредбе аустр. кривич. законика састоји се у главноме у томе, што бугарски кривични законик забрањује осуђеноме лекару вршење праксе на извесно време, које суд буде одредио, а поновно предузимање праксе није условно никаквим накнадним испитом. Када упоредимо ове две одредбе — аустријског и бугарског кривич. законика — ми долазимо до закључка, да је одредба аустријског крив. законика, и ако много старијег порекла, рационалнија. Јер, када се већ усвоји принцип, да лекару, који документује очито своје незнање у своме практичном раду, треба забранитп практиковање, онда је у пнтересу општег здравља и безбедности грађана од незнања лекарског куд и камо боље подвргнути лекара из дотичне гране науке поновном испиту пред нарочитом комисијом, но оставити суду да од прилике изрече забрану праксе. Гарантију, да је се лекар поново оспособио, може дати испит, а не време за које је лекару забрањено практиковање. Ако лекар не употреби време, за које не врши праксу, на своје усавршавање, онда се забраном праксе, па ма то бнло и на дуже време, није ншпта добило, но на против може се лекар за то време још више напустити и онеспособити. С тога држимо, да би се у погледу казне забрањивања праксе могли угледати на аустр. крив. законик, а у погледу главие казне требало би, према ирироди повреде одредити казну затвора до три године, а у случају, када услед незнања лекаревог наступи смрт, онда затвор до 5 година. Одредба ова могла би бити генералне природе, тј. могла би се распрострети на све врсте позива и занимања, јер се друштво мора заштитити од погрешака и незнања, којима се може нахудити здрављу или одузети жпвот, па ма оД кога то долазило. У одредбу, која говори о нехату у опште, треба унети и одељак, који би се односио на повреде из незнања, јер у ствари п ове потичу из нехата, само што је ово нехат грубље природе. Овако је учинио и бугарски законодавац. X Из свега до сада наведенога изилази ово: 1) Одговорност лекара за нехат, приликом указивања помоћи болеснику.