Branič

408

Б Р А Н И Ч

шавао о мерама за бољу одбранујужних граница од Татара. Тек на концу XVI и почетком XVII. века у Москви су извршенн првн изборислободно пзабраних народпих заступника на Земском Сабору од 1598. год. који је Бориса Годуновп изабрао за цара. Тај је сабор имао 500 посланика. У XVII. веку сазивани су саборн 1605, год., 1611. и 1612. год. Изабрани Земски Сабор, који би одговарао модерним појмовима пародног представништва био је у неколико 1613. год. сазванп под Мкхсшлом Тодоровићем Романовом, оснпвачем данашње руске династије Романова. Тај је сабор фунгирао као стална пнституција све до 1622. год. сазиван сваке треће године. После 1622. год. Сабор је према потреби сазиван. 1648. год. под царем Алексејем Михаиловићем. На томе је сабору донесен први руски кривичпп законик т. зв. „Уложеније". На сабору од 1653. решавано је малоруско пптање. После тога сазивани су сабори редовно у Москви. Под Еатарином II. такође је држан Сабор за израду једног новог законика. 1767. год. били су се посланици опет скупили у Москву, али су се услед рата с Турском морали разићи. Од тада је протекло 18.} година и тек се ове године састала Дума, да се после двомесечног рада разиђо без икаква резултата и без изгледа да се опет састане. & ПроФ. Муромцев — Први председник руске Государствепе Думе Сергеј Андрејевић Муромцев, познат је као један од најбољих руских правнпка и радника. Пореклом је из једне старе руске племићске породице. Родио се 1850 године у Иетрограду, али је скоро цео свој живот провео у Москвн, где је и универзитет свршио. У Гетингену слушао је знаменитог про-

фесора римског права Јерипга. Годппе 1875. брапио је своју магистарску дисертацију „О коасервативизму у римско.ј јуриспруденцији," почем је изабрап за доцента римског права па универзитету. Г. 1876. добио је степен доктора римског права за дисертацију „Нацрти опште теорије грађапског права." За мало, па се Муромцев знатно истакао међу представницима руске правне науке. Вио је најпре ванредап, па после и редован професор московског универзитета. Год. 1879. постаде уредником „Правппчког Весника", и уређивао га цо престанка тог часописа (1892.). У исто време живо је радио у правничком друштву, основаном поред московског универзитета, ком беше и председником. Годину дана (1880.—1881.) био је проректор московског универзитета. Још као млад професор Муромцев је био врло иопуларан међу ђацпма. Римско право, дахнуо је Муромцев животом. Из московског университета изнео је он пајбоље традиције службе слободној науци, п заставу права и справедл>ивостп, коју је истакао у једном свом паучном делу, које и носи наслов: „Право п справедљивост". Он је чврсто држао одтог доба у својим рукама, не изневеривши је ни за један треиутак, чак ни у најтежим данима руског јавног живота. Муромцев је као професор проиоведао слободњачке идеје, али његове су се мисли пронашле за „несавремене" и Муромцев је морао да напусти своју милу катедру и многобројне одане му ученике и следбенике. Сву своју неисцрпну епергију Муромцев је после тога заложио у тешки, али часнп посао, да шири правничку науку у друштву посредством онда популарног „Правнпчког Весника", који је Муромцев уређивао много година, док га г. 1892., због слободоумног му правца, влада није забранила. Онда се Муромцев бавио истом задаћом као