Branič

44

Б Б Р Н Е Р

ђена за ова дела. Ако апсеник наговори неког другог да га ослободи, то се он није сам ослободио, јер се не може сам ослободити посредством другог, али на сваки начин заслужује апсеник, да се поштеди од казне као кад се сам ослободи, из истих разлога. С побуном апсеника поступа се напротив по аналогији побуне. Под овом побуном разуме се скупљање гомиле апсеника 1 и радња с удруженим снагама (§ 122.). У осталом разликује закон овако: 1. Побуњеници нападну на чиновнике завода или надзорнике, или им противстану, или „предузму", ове да принуде да изврше или пропусте извршити извесне радње. 2. Побуњеници предузму насилно да провале затворену апсану. У оба ова случаја (1. и 2.) примењује се казна просте побуне: затвор најмање 6 месеци. 3. Али на онс побуњенике, који изврше насиље према чпновницима завода или надзорницима (опасна побуна) примењује се казна робије до 10 гооина, допуштен је и полицијски надзор. У случајима 1 и 3 имамо побуну против личности, у саучају 2 против ствари, које у циљу ослобођења употребом силе морају бити оштећене или разорене (разбивање браве, рушење зида итд.). Ексцесе против чиновника завода најчешће чине напуштени дечаци, ма да ретко долази до побуне.

СЕДМИ ОДЕхЉА^ ЗЛОЧИНИ И ПРЕСТУПИ ПРОТИВ ЈАВНОГ ПОРЕТКА (казн. зак. §§ 123—145.)

Овај одељак обухвата разнолике радње у једном заједничком оквиру. Он садржава поглавито поремећај или довођење у опасност мира: повреду кућног мира, повреду општег мира насиљем, повреду јавног мира претњом каквим опште опасним злочинством, дражење на борбу између појединих друштвених класа, злоупотребу дужности свештеника и религиозних службеника.1 Царевински Суд узима, да се већ два аисеника могу екупити у гомилу: 1. јуна 1880. 2 На1зсћпег, БегПбсћев 81га('гесћ(:, II. (1887) стр. 487.