Branič

826

В Р А Н II Ч

9. — У аустријском праву §§ 311 и 312 грађ. законика изрично су предвидели и признали посесију бестелесних ствари — државину права, и на тај начин тој посесији су признали заштиту, коју у томе праву ужива права државппа 1 . 10. — Како је ово питање решено у нашем праву? Код нас као и у аустријском законодавству посесија права је само једна врста посесије ствари. Ствари су телеспе или бестелесне (§ 184.) Према томе какав ће карактер имати посесија ствари, зависи тамо од природе ствари: да ли је она телесна или бестелесна. У првом случају имамо носесију ствари у ужем смислу (први став § 199) а у другом случају посесију права (другн став § 199), пошто је у § 198 („кад једну ствар држиш, и воље имаш задржати је ") израз „ствар" употребљен у ширем смислу, те тако обухвата и телесне и бестелесне ствари. 2 За посесију права наш законодавац захтева ово двоје: уживање нрава и уживање у своје име. Кад се то испуни, посесија права се потпуно изједначује са посесијом ствари и према томе све законске одредбе, којима се штити посесија ствари добија у нашем праву потпуну нримену и код заштите државине праве. 11. — Ово површно излагање пма за циљ, да покаже како. су сви законодавци признали посесији права заштиту и важност, онако, како је захтевала сама природа тих нрава. Посесија права службености — за сада пас само она интересује — представља један фактички, материјални однос између посесора и иослужне земље, који се састаји у вршењу радњи, што их собом доноси нраво службености. Но ипак то пе мораувек бпти. Ако је право службености копституисапо у корист некога и уписапо у баштинске књиге, оно ипак неће важптп ако уписиваљу није претходио који иравни основ, пли је он постојао или ппје могао да произведе жељено дејство. Међутим посесијаје итада заштићена. ДрЗ г гим речима посес.ија је заштићена чим је, у намери конституисаља права службености,' службеност уписана у баштпнске књиге па име сопственика, без обзира на то, да ли је то право заиста и пренето па њега_ Бегпћиг^, Б. В. Е. III. Т. 91 и 522; МаШпазз ор. сН. 8, 110. Но по члану 128, 186 и 1901, немачког Ет{ићгип§з§е8е1ге8 гит Виг§\ ОеаеМ). има право на заштиту и посесија, која није уписана. 1 На основу §§ 339, 344 и 246 аустриј. грађан. закона посесор је овлашћен, да свако узнемираваље у својој државини одбпје па два пачина: или сам силом своје моћи или да тражи помоћи код власти. 2 Ово не може подлежати сумњи већ ни с тога, што је у другом ставу § 199 пзричпо предвиђепа посеснја бестелесних ствари — права.