Branič
22
КАСАЦИОНИ СУД И ЈУРИСПРУДЕНЦИЈА
339
којих зависи ијачина иравосуђа, па доследно и јачина правног ауторитета једне земље у њеном односу према осталим државама. На први поглед изгледа, кад судије, односно кад судови задовоље оне захтеве, који се траже по закону за судијску способност п формацију суда, да би у том случају требала да буде задовољена и сама вера у сигурност и сталност самога правосуђа. Међутпм ствар тако не стоји. Данашњи реквизити (захтеви) како за судијску способност, тако и за формацију самога суда, служе само као доказ да се може у начелу претпоставити да ће правда бити изречена: 1.) сасвим самостално и независно од личног утицаја са стране и 2.) бити изречена по субјективном судијском нахођењу у односу према правној способности дотичних судија. Али баш то, што је остављено судијама да самостално и према субјективним способностима правним суде и пресуђују, велим, баш то и чини, да правосуђе у примени показује и такве примере, да два разна суда могу донети и две различне одлуке о једном истом предмету. И ако би се таква пракса у правосуђу код судова одомаћила, свакојако, онда, да такво правосуђе неби могло одговорити оној својој високој социјалној и државној потреби, ради које оно и иостоји у једној земљи, нити би пак, оно могло једној правно-уређеној земљи подићи онај међународно државо-правни ауторитет, потребан једној модерној држави у њеном односу са осталим европским државама. Таква погрешна пракса нижих судова по устројству судова дала би се још и отклонити жалбама на виши суд. Али ако би се таква пракса одомаћила код Касационог суда онда је то већ тежа ствар. Истина, такве неједнаке и нелогичне одлуке два разна суда о једном истом питању сасвим су природна и логнчна консеквенца самосталног и независног положаја и мишљења судијског, и логична консеквенца различне судијске спреме како у теоријском тако и у практичном погледу. Противу таквих појава не може нико војевати, пошто је веома тешко и апсолутно немогућно извршити избор судија са апсолутно подједнаком и теоријском и практичном правном спремом. Али се за то ипак не сме допустити да у земљи, у којој судијска самосталност и независност стоји тако високо, постоји не једнообразно правосуђе.