Branič

фАБРИЧКИ II ТРГОВАЧКИ ЖИГОВИ (МАРКЕ)

347

туђим жигом, одговарамо, да то није иотребно, и око би се из речи „продавао" могло изводити, даје законодавац хтео да продаја буде чешће и стално вршена, јер глагол продавати означује трајну радњу. Према томе, довољан је само један акт продаје па да постојн кривично дело. И у француском праву тражи се само једна продаја, да би односно лице могло бити одговорно. 1

Познато је, да на кажњпвост једног кривичног дела утичу извесни субјективни моменти, који су и овде од значаја. По чл. 24.: „Ако је повреда жиговиог права учињена намерно, онда се кривац, поред казна прописаних за то општим кривичним законом и чл. 20. овога закона, подвргава и новчаној казни од 50—500 дин. у корист државне касе", а по чл. 20. у случају повреде жиговног права „овлашћени има право да тражи обуставу даље употребе таквог жига, као и да се поскидају жигови такви са робе, на коју су ударени. Оштећени може тражити и то, да се справе н оруђа узапте и неупотребљивим учине, којима су жигови грађени као и да се израђени жигови одузму и униште. Накнаду оштећеном за штету коју је претрпео услед повреде његовог жиговног права, досуђиваће судови по одредбама грађанског законика" Кад се упореде ова два члана, види се одмах, да је за кривичну одговорност учинпоца потребна намера, т. ј. његова свесност, да чини кривично дело, да вређа туђе право, кад предузима једну од оних трију радња означеннх као посебна кривична дела. Тражи се дакле, да је он знао и хтео да вређа туђе право. По принцнпима кривичног права претпоставља се увек, да је учинилац радње хтео п да је био свестан онога што је урадио; а ако он противно тврди, треба то и да докаже. Према томе, учинилац повреде жиговног права биће свагда осуђен на новчану казну од 50—500 динара, кад год не буде могао доказати, да ннје радио ненамерно. Ако пак он то докаже, биће изложен једино последицама, набројаним у чл. 20. То су ове последице: 1) Биће му забрањено да чини даље таква дела.

1 Е. РоипШ ор. сН. р. 263.