Branič

362

В Р А Н И Ч

да су грађанске, било да су меничне, и то за сваку меничну обавезу малолетнпк мора имати то одобрење, које опет може бити изречно или прећутно. Изречно је, кад родитељ или старатељ испод потписа малолетниковог стави реч: „одобравам" или други који слични израз, па се испод тога потпише; а прећутно је одобрење онда, кад сам родитељ или старатељ узима учешћа као, рецнмо, трасант, акцептант и т. д, у меници, којом се малолетник обвезује. Но од ових малолетника треба одвојити у оваком случају т. з. сманципаваног малолетника, а то је сваки онај малолетник, који је пре 21. а по навршетку 17. године изузетно проглашен за пунолетног (§ 152 грађ. законика, чл. 112 зак. о старатељству и чл. 146. правила о поступању у неспорним делима); као и малолетник, који се по допуштењу старатељског судије оженио (чл. 113. зак. о старатељству). Јер оваки малолетници могу пуноважно закључивати све правне послове, па и меничнпм уговорима обвезпвати се и без „прописног одобрења", пошто у самој ствари пунолество није везано управо за фпзичко стање 6 извесног лица но за душевно. А што наш законодавац прописује баш 21 годину за иунолество, то је сигурно претпостављао у нормалним приликама сразмерно развијање физичко са умним, па како од тога има изузетака, т. ј. да је често пута умно развијање јаче но физичко, онда је природно, да је као последица тога постао еманциповвн малолетник. Ово је овако усвојено п у аустријском праву (види § 174. и 252. аустр. грађ. зак., који се изузеци у њима изложени према коментаторима аустр. права, вели Врбанић, протежу и на пасивну меничну способност); док у Француском а изречно у чл. 1142. Со(1е с1е Сош. влада противна доктрина т. ј., да ни еманциповани малолетници, ако нису трговци, немају пасивне меничне способности. Али, ипак, код нас еманципован малолетник нпје то исто што и пунолнтно лице; међу њима постоји једна мала разлика, а та је у томе, што се ни менични, као год ни грађански дугови једног еманципованог малолетника не могу наплатити из његовог непокретног имања, ако само за те 6 Отуда се код разних законодаваца сматра за пунодетно лице разно, код неких по навршетку 21. а код неких по навршетку 24. године, — према прпроди својих суграђана.