Branič

366

Б Р А Н П Ч

носити и на сељаке, којп до душе стално на селу живе, али којима је поред земљорадње као главно занимање трговина илп занат какав. Наш уважени правник г. Андра Ђорђевић у овоме тумачењу иде тако далеко, да од меничне неспособности изузима чак и оне сељаке који се истина у главном земљорадњом занимају, али који живе по варошима, позивајући се на правила министра правде од 4. фебруара 1874. № 354 36. 26. стр. 14. Ми смо мпшљења, да је г. Ђорђевић на погрешном пугу, и да је његово тврђење неправилно, јер пре свега, у § 77. трг. зак. каже се изриком „сељаци, који се ратарским послом баве," а нигде не спомиње и тај услов, да сељак поред тога мора још живети на селу, па да се његова менична обавеза не рачуна као менична; а сем тога узев и у обзир та правила министра правде од 4 фебруара 1874. Л» 354. на којима оснива г. Ђорђевић своје тврђење, а која се не односе баш директно на решење овога питања, но говоре са свим о другом нечему, -— о томе, шта се сељаку може узети у попис, мислимо, да не могу ићи у прилог г. Ђорђевићевог тврђења, пошто је баш у њима изрично објашњено, да се под именом „сељак" има разумети свако оно лице коме је земљорадња главно занимање, без обзира на то, да ли он живи у селу или варогии; и напослетку, ако хоћемо да се обазремо и на саму жељу законодавчеву у § 77. видећемо, да је он у опште хтео сељака да заштити од меничнпх поверилаца — да је дакле поставио закон целисходности, па је према томе онда, индиферентно где сељак живи, да ли у вароши иЛи у селу. Дакле, сем сељака земљорадника који на селу живе, не могу се менично обвезати ни сељаци земљорадниии, који по варогиима живе. Све ово што речено за сељака у погледу меничног задуживања, природно је, да важи и за сељанку у оним случајпма кад она самостално располаже својом имовином. д). Прости војници и они који су у ниже.м чину од подпоручника гарнизоне војске. Ови су војннци потпуно не способни да се по нашем законику менично обавежу било сами, било посреством заступника, јер § 77. трг. зак. изрично каже, да су менично неспособни и прости војници као и нижи чинови од подпоручника гарнизоне војске. Дакле, према овоме изразу „гарнизоне војске" види се, да ово законско наређење важи само за војнике сталног кадра а пе и за резервисте, пошто гарнизону војску сачињавају