Branič

ИЗВРШЕЊЕ СМРТНЕ КАЗНЕ

379

Овај начин, који се је иочео практиковати у 1837. 1 те исте године постао је и обвезан. На име височајшим решењем од 1. августа 1837. 2 , донетим поводом једне пресуде управителног Савета, прописано је: Ђ да се свагда узима на ум род убиства и да се убицама „равна смрт диктира". Управителни Савет није се у једној својој пресуди придржавао овог прописа. Зато је кнез ту пресуду решењем од 28. септембра 1838. 3 вратио натраг с овом примедбом: „Обраћамо вниманије и на то обстојатељство, да је потребно оним истим начиним убицу убити, којим је он другог убио". Тако је она практика и ио други пут потврђена височајшим решењем. Као што женски пол у данашњим казненим законодавствима пма неких прпвилегија, тако пх је исто имао и у нас пре издања казненог законика. Такво обзпрање на пол видимо баш код овог начина извршења смртне казне. На име, оним решењем од 1. августа 1837. прописано је у исто време да се над женскама никад не извршује смртна казна из пушака, па ма на тај начин извршиле убиство. Разлог је за то био: „будући да није сходно, да се оружје над женом обездостојава — разлог сасвим сагласан духу оног времена. Али, како се тамо вели „у прочам вообшче", т. ј. и за њих је у свему осталом важило правило: да се убИца убија на исти начин, на који је убио. Поводом овога изузетка може се поставнти питање: на који је начин онда извршивана смртна казна над женском, кад би кога убила из пушке'? Одговор налазимо у самом том решењу, у њему се вели, да се у таквом случају има убити батинама. Овај начин извршивања смртне казне над убицама видимо, да је примењиван и касније. Тако височајшим решењеМ од 21. децембра 1838. 4 потврђена је пресуда Управителног Совета, којом су две убице осуђене, да се убију батинама, на који су начпн и оне одузеле жнвот својој жртви. Тај начин погубљивања досуђен је и у пресуди пожаревач-

1 Да лп се је примењивао и раније, нема података.

2 Држ. Арх., Држ. Савет, Л'» 238.

3 Држ. Арх., Држ. Савет, Л? 238.

4 Држ. Арх., Држ. Савет, Лг 4028.