Branič

ИЗВРШЕЊЕ СМРТНЕ КАЗНЕ

383

1858., што се внди већ и из раније изложених начнна извршења. У следећем излагању поделићу начине извршења ове казне, по Душановом Законику и од 1804. до 1858., у групе према деоби исте, мало час постављеној, и изнећу једну карактеристичну особнну њеног извршења у времену од 1804. до 1858., којом се је она спољње пооштравала. Од начина извршења по Душановом Законику прост је вешање, пооштрени су пак спаљпвање на ватри и убијање. Обе ове квалифициране смртне казне, као што се види, унутарње су пооштрене. Но било је и спољњег пооштравања. Оно се је састојало у томе, што је злочинац, пошто је над њим већ извршена смртна казна, вешан. То видимо у чл. 95., у коме се проппсује: „ кто се најде убив светитеља или калуђера или попа, да се та-зи убиЈв и обеси". Што се тиче времена од почетка првог устанка до 1858., од начина извршења ове казне, који су у току њега примењивани, прости су: вешање и убијање из пушака, пооштрени пак н то унутарње: сажизање, пребијање ногу н руку (на два места) п стављање тако још живог на точак, и одузимање живота на исти начин, на који је убица уморио своју жртву. Но за ово време смртна казна је п спољње пооштравана. Само за време првог устанка она је пооштравана овако тиме, што је злочинац на смрт осуђен имао бити прво стрељан па онда обешен. Једини пример за то је §. 18. кримин. закона Карађорђевог, у коме се вели: „Кои би убио човека својевољно, а овај није на њега пређе пушку потего, и осведочи се чисто, осуђује се да се стреља и по том обеси". И за време пак првог п за време другог устанка све до 1858. и просте и пооштрене смртне казне пооштраване су спољње једним додатком. На име злочинац је обично стављан на точак, пошто је већ погубљен, што је у пресуди нарочито наглашавано. На точку је имао обпчно да стоји, све док се не би распао („док кост траје"), што је такође у пресудп наглашавано. Ево како Ст. Максимовић оппсује стављање на точак 1 : „Овај точак у свему је сличан колском точку. Уз точак направи се и дирек од једног хвата п нешто више чији је врх зашиљен у облику ражња. Тај се дпрек пободе у

1 Ст. Макспмовић, ор. сИ., стр. XVII. 22.