Branič

0 КРИВОКЛЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

517

несумњиво је, да се дело лажног сведочења не може конструисати из тог факта, што је заклетва лажно положена о извесним околностима, које се нису односиле на саму главну ствар, већ на неке споредности, пошто суду и није стало до тих извештаја сведокових о споредним околностима. Тако су узимали још старији правници. 1 У француском праву постоје два система у погледу схватања природе овога злочина. Први систем сматра га као злочин против религије, а други систем, који је означен у науци као логичнији сматра га као злочин против правосуђа, при чему положена заклетва, пошто је исказ био лажан, служн само као отежавна околност за одмеравање казне. 2 Први систем усвајали су стари француски криминалисти (као Жус), који вели, да је овај велики злочин управљен директно против свевишњег Бога, творца свеколике истине. 3 Но ово је гледиште данас, као погрешно напуштено. Особитог спомена вредан је у том погледу бугарски казнени законик, који се, иошто је новијег датума — 2. II. 1896, — ставио на гледиште науке и ове злочине потпуно одвојио од злочина против Бога и религије, о којима говори засебно у X. глави, док о кривоклетству и лажном сведочењу говори у IX глави. — НАСТАВИЋЕ СЕ —

1 Реиегвасћ — ММегпшег. ор. сл1. стр. 680. 2 Оаггаис!, ор. сИ. стр. 297. 3 ОаггашЈ, ор. С1Г. стр. 320 прим. 1.