Branič

74

Б Е Р Н Е Р

лажног оверења исправе, јер оно придаје, као ово, истиниту форму неистинитом садржају, али оно није у исто време злочин у званичној дужности. — Као и други деликти да се и крпвоклетство у осталом иодвести под разна становишта и разнолико класирати. 1 5. Сви деликти овога одељка претпостављају, дајеуверавање извршено пред каквом влагићу. Приватна је заклетва дакле некажњива. 6. Под насловом „Кривоклетство" говори нага законик исцрпно о свима кажњивим заклетвама поред сличних случајева, тако да не остаје места за законе поједииих држава. Ниједан закон поједине немачке државе не би могао казнити приватну заклетву. 7. Подесно се разликују у нашем деветом одељку ових. пет класа: Право кривоклетство (§§ 153—155); са знањем лажно уверавање на место заклетве (§ 156); навођење на кривоклетство или лажну заклетву (§§ 159—160); клетвопреступништво (§ 162), нехатна заклетва и нехатно уверавање на м(

Заједнички је крптеријум случајева правог кривоклетства знање о лажности. Овде долазе поглавито три случаја: 1. Заклетва парничара (§ 153); 2. Заклетва сведока (§ 154); 3. Заклетва вештака (§ 154). § 155 допуњава §§ 153 и 154 само у томе, што изравњава са заклетвом извесна уверавања. У свима овим случајима запретио је законодавац по правилу строжу казну: робију до 10 година; поред тога могу се изрећи и споредне казне из § 161, али има места свакојако и ублажавању казне из §§ 157. и 158. А. Заклетва парничара и т. д. (§ 153). Овде се тиче понуђене, повраћене или налбжене заклетве, која је са знањем лажно положена. 1. Овде су од важности првенствено заклетве грађанског судског поступка. Али се § 153. простире н на друге заклетве, које су положене пред каквом другом влашћу, надлежном за пријем таквих заклетви, на пр. на ону заклетвЈ, коју налаже какво надлештво, овлашћено за оцену пореза, процениоцу. 1 Упоредп: Лпста, Гајера, Олсхаузена, Хелшнера, Меркела 1889.