Branič

0 МЕНИЧНОМ ЈЕМСТВУ (АВАЛУ)

459

пима, који важе у опште, кад се једно лице, правно неспособно да се менично обавезује, ипак менично обавеже. 1 Друго питање које иреба расправпти, је питање, које се обавезе могу гарантовати меничним јемством. Из појма о меничном јемству изилази, да се само меничне обавезе могу гарантовати меничним јемством, дакле само и једино обавезе оних лица, која су по меници обавезана. Односно питања, да ли те обавезе, за чије се испуњење јемчи, треба да су иуноважне, на то питање је дат одговор раније, кад се говорило о природи и карактеру меничног јемства. Да ли се меничним јемством могу гарантовати обавезе оних лица, која су на меници споменута, али која још пису учинила писмене изјаве на меници, да ли се обавезују или не и чије обавезе, према томе, правно још не постоје? Ово питање је обухваћено ширим питањем: да ли се и будуће обавезе, које још не постоје у тренутку уговарања јемства, н које евентуално неће ни постојати, могу обезбедити јемством, грађанским или меничним? У грађанском праву допуштено је јемство и за будуће обавезе, 2 па мислимо, да нема разлога забранити то у меничном праву. Разуме се, да је то јемство условно, и да је јемац иравпо обавезан теккад се услов испуни, т. ј. кад главна обавеза постане пуноважна. Као што у грађ. нраву извршење једне обавезе може бити гарантовано јемством више лица, тако исто и у меничном праву је допуштено, да се више лпца обавежу као јемци за неког меничног дужника. То су т. зв. сајемци. Као и свака друга менична обавеза тако и авалистова обавеза може бити гарантована особеним јемством. Сви напред наведени прописи о јемству, којим се гарантује извршење обавеза главних дужника, важе и за јемство, којим се гарантује обавеза авалистова. Дејство авала. Под њим се разумеју права и дужности, које се заснивају јемством. Јемство је и у меничном праву, као и у грађ. праву, једностран уговор, којим се заснивају само обавезе јемчеве, док противна страна — меничнп поверилац — има само права, а никаквих обавеза. За менич1 То питање је исцрпно п прегледно расправљено у наведеном делу Г. А. Ђорђевића, стр. 89.-94.

2 Ћ. Павловић: 0 јемству, стр. 34.