Branič

41*

ДЕфиНИЦИЈА И ИРАВНИ ИОЈАМ СВОЈИНЕ

643

су начин сва друга права такође искључива као и право својине, Ни са каквог гледишта дакле није истина рећи да право својине има за карактер или особено својство да је искључиво. 75. — Говорећи да је вечито, аутори изгледа да хоће да кажу нарочито да траје исто тако дуго као и ствар или бар да се гаси само једним својевољним актом сопственика, пегеМсМо. Али ми смо видели да је ова вечитост ту само једна доктринална, еленгантна и пространа фикција. У ствари право својине гаси се отуђењем ствари и као свака друга човекова моћ делања, смрћу онога који је има. Једно друго право, са свим слично првоме, али сопственост индивидуалитета, рађа се у корист прибавиоца или наследника. 76. — У једном са свим другом смислу, и у елипси, квалификација вечпто, примењена на својину изражава једну тачну идеју, а то је да својина даје право на вечите услуге ствари, да је она право на услуге ствари без ограничења времена, право на услуге ствари дотле док она буде трајала. Видели смо да се може имати привремено право на вечите услуге ствари, да се може имати привремено вечита својииа ћос зепзи. Тако схваћену вечитост зар не треба означити као један карактер својине? Но, и казаћемо одмах зашто. 77. — Г. Планиол тврди да „оно што карактерише право „својине, оно што га одликује од свих других стварних права, „јесте овлашћење располагати ствари трошећије, рушећи је „материјално или преображавајући њену супстанцију. .. С -ва „друга стварна права овлашћују њихове титуларе да ужи„вају ствар другога више или мање потпуним начином. али „увек „под теретом да јој се сачува супстанција", као што „то каже члан 578. за плодоуживање; тј. да ова разна права „не допуштају никада ађтиз, који остаје на тај начин ка„рактеристичан атрибут својине" 1 Учење г. Планиола у очигледној је контрадикцији са фактима. Пре свега има других стварних права као својина, која дају њиховим титуларима један део аЂивиз- а, овлашћење да се трансформише у извесној мери супстанција ствари, да се

1 Г. I 2° е<Ш. и 254.