Branič

650

Б Р А Н И Ч

изласку пролаза. Ну, ова права, једина која ја више немам, нема ни мој сусед. Види се дакле да ја нисам ништа пренео на титулара службености, пошто право које он има, имам и ја такође; а права која ја немам више, нема их ни он такође. 89. — Феномени су исти, и ако мање очевидни при површним посматрањима, кад су права која је жртвовао сопственик и права која је прибавио титулар новог стварног права слична. У конституцији плодоуживања сопственик жртвује за време ит$ и /гисШв а плодоуживалац стиче права управо слична. Али ти8 и /гис1т плодоуживаоца нису изиз и ј'ги<Лш који је имао сопственик. Сопственик није могао пренети ова права, ове слободе делања које је имао, него само ренунцирати се њих према плодоуживаоцу и тиме допустити овоме да прибави слична њима, пошто је место слободно. Разуме се, сопственик је могао ренунцирати само своја права а не права других: ако је дакле на ствари имала већ службеност или постављена хипотека, плодоуживалац је приморан потпуно као и сопственик да респектује ово право. 90. —- Извесно, свако стварно право које се рађа на ствари чији је сопственик неко, утврђује се на штету и као на рачун својине. Услед њега она постаје мање пространа, мање корисна, непотпуна, несавршена. Али се оно не формира од ње и није дакле парче, комад од ње. Изгледа нам да је ствар доказана и могли би сматрати питање као исцрпно и задржати се овде. 91. — Али ће се може бити приметити да су дубине реалности овде сувише вртоглавичасте, да треба респектовати слој фикција и слика којима их је људски дух сакрио, говорити и мислити као што то чини цео свет вековима, допустити да су права спољашње ствари лица и способна да да се пренашају у своме индивидуалитету на друго лице, допустити да је сопственик заиста пренео нека од својих на титулара службености или плодоуживања, а веровати по том да се ново стварно право заиста формирало са елементима узетим од својине. Нека буде; узмимо као истине ове веште обмане.