Branič

660

Б Р А Н И Ч

чања •— мане које је он, за време док еу бши испрошени, умео да сакрије, и тамо где је она миелида да нађе радост и уживање, налази несрећу и одвратноет. И жена не мотке да остане верна човеку према коме је најпре равнодугана а кога посде мрзи... Па онда је ли чудо што се жена, врло често одмах после венчања, сва да човеку, у коме нађе оне особине, којих нема у њенога мужа? У љубави жене Ломброзо и ја то смо утврдили — има мање физичке ножуде него у љубави човека, и за то баш и треба жениној љубави друга храна. Један човек може да живи крај евоје жене везан физичком етрашћу, привучен лепотом њенога тела, али жена, да би волела и да би је љубав опила, треба да буде привучена нежношћу и самоодрицањем. II у случају кад жена не нађе код мужа оно што је тражила, оно што јој треба, и ако јој материнека љубав не да снаге да се тога одрекне, она врло лако подлегне кушању, да потражи срећу и слает изван брака, и ако јој то бране и закони и обичаји. Тако она постане браколомница. Ове две врсте браколомница не могу да буду подједнако третиране. Прве, то јест оне које су браколомнице из поквареноети и неваљалства, које еу роћене порочне, ннје могуће никаквим мерама поправити, и њих треба увек прогонити из брака, ослободпти их тих светих веза и на тај начин спасти трпљења бар мужеве. Мужу треба дати право на развод брака и оставити му децу, на чије издржавање треба употребити женин мираз, ако га има. По том јој треба забранити да носи мужевљево име. А што се тиче казне за браколомство, налазим да јој нема места: чему би могли да послуже неколико месеца затвора? Таква казна не би била кадра да поправи једну жену, којој је порок у крвп, и коју многи обзири према својој деци, према своме мужу, према евојој породици нису могли да задрже да се неуваља у непоштење, нити би казна на неколико месеца затвора била довољна сатисфакција мужу за увређену чает, разрушену срећу, рањену љубав: за то су недовољне врло чеето и најевирепије казне. Како су то у самој ствари жене рођене проституШке, њих треба прогонити из породице и пуетити их да воде живот који им највише годи: о њпма друштво не треба више да се стара. Што се тиче оне друге врсте браколомница, мени се чини да њих не бих још мање требало кажњавати. Њихов