Branič

0 КРИВОКЛЕ ТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

569

што је споменуто, тиме: да ли је исказ сведоков дат на штету или корист парничне стране, и ако ово изриком не спомиње закон као у кривичним предметима, а што је јасан захтев саме природе ствари, јер је исказ који није дат ни на корист ни на штету једне стране, већ сведочи о факту, који се тиче трећих лица без утицаја за расправу спора. Казна је за ово дело лажног сведочења одвећ строга: робија до 8 година. Против ње говори већ сам тај факат, што је изједначена с казном за право кривоклетство, које је теже дело. Њу би требало заменити казном затвора до 5 година, какву одредбу има француски законик, који одређује поред тога и новчану казну од 50—2000 динара. Немачки законик изједначује оба дела у казни. Бугарски је опет овде строжи но према парничару — робија до 5 година. § 6. II. Лажно сведочење у кривичним предметима. §§ 267. и 268. к. з. 1. У § 267. к. з. нема помена о томе кад неко у казненим предметима постаје кривоклетник, већ се, само одређује казна за онога ко се „криво закуне" у казненим предметима. Ма да аналогија није допуштена у казн. праву, — та је аксиома правилна само у погледу стварања нових казнених дела — ипак се овде можемо послужити њоме, као и разумним тумачењем појма кривоклетства, и усвојити, да је кривоклетник одн. лажан сведок и у кривичним предметима онај, ко учини иод истим условима онакве исте радње, као и лица у § 266. одељ. II. к. з. т. ј. ко се криво закуне са знањем лажности заклетве. Законодавац је овде пошао од већ утврђенот појма кривоклетства у § 266. к. з. н као од већ познатог пошао даље одмах одређивању строжих казни за кривоклетнике у кривичним предметима. Лица, која могу учинити кривоклетство из § 267. друга су, а не иста с онима из § 266., јер у § 267. већ немамо два парничара, који се могу заклети, пошто је оптужени лишен тог права, као што смо напред споменули, а прив. тужиоцу јеистојако ограничено, те остају само сведоци и вештаии, који се у кривичном процесу могу заклети, и за које морамо узети, да су се криво заклели онда, кад су учинили радњу из II одељ. § 266. к. з., те према томе захтев за постојање овог кривоклетства је свесност или уверење или