Branič

674

В Р А Н И Ч

иоштене, важноет адвоката била је емањена, а по гдје гдје адвокатура била је и уништена. Новија и старија историја чињеницама доказује, да су адвокати били најватренији чувари јавних слобода. Доказује, да су читави народи повјеравали своју судбину у првом реду адвокатима. У свим народима адвокати бијаху први, који развијају заставу слободе. Они се највише брину за душевни и економски напредак народа. Ниједно људско удружење није заслужило и добило похвала, каквима се могу похвалити адвокати. Римски цареви Лео и Антеније, чија је држава од много вијекова била главним расадником правне науке, почастише адвокате заслуженом похвалом. Ту похвалу примио је и славни Јустинијан. Он је, шта више, унио у свој познати Сопех. Тај Сопех у 1,. 14 Сос1. Ј)е скЈх. (1к>. 1пс1. каже: „АЛаосаИ сри сМггтип! атШдиа [аГа еаизагит зиаедие сЈе/еп8101118 гчгпгиз гп гедиз заере риМгсгз ас рпеаНз Гарза егГдиШ, {'аМдаГа герагап! поп ттиз ргооШепГ ћитапо депегГ, сршт ,зг ргоеШз а1(рсе глЛпегЊш раШат рагепГезсрле 8а\;еагеп:[. Кес етт 8о1о8 позгго гтрегго тгШаге сгеттиз тоз с{т д1а<Шз, с1урегз, е! ИгогасЊиз пИипШг, зес! еМат Лс/сосаГоз. МгШапГ патдие саизагит раГгот, диг д/огчозе сосгз соггЈгзг титтгпе 1а/зогапМит, зрет, гтат, е! ро8/его8 пејепс/ит ". Касније се из Франдуске чула ријеч: „Удружење адвоката старо је, као што је старо и еудство; племенито је, као што су племените све врлине; потребито је, као што је потребна и правда". У тек минулом вијеку, један поштени франдуски судац писао је, да је адвокат „слободан свих веза, које везује остале људе; да је сувише поноеит, а да има заштитника; да је сувише скроман, а да има штићеника; нема робова, али нема ни господара; адвокат би био права слика човјека у његовом оригиналном достојанству, кад би се такав човјек могао још наћи на земљи". Адвокатура у Грчкој родила се и процвјетала је, кад је Грчка била на врхунцу слободе и кудтуре. Грчки адвокати говорили су у Ареопагу. Демостен, Темистокле, Исократ, Аристид и Хиперид били су најбољи грчки адвокати. Као адвокати имали су потпуног повјерења у ондашњих судаца. У Грчкој је учио Цицерон. Пошао је у Грчку, кад је у Риму већ побрао многе лаворике. Кад је отпутовао пут