Branič

Страна 10.

„Б Р А Н И Ч"

Број 1.

актуелнија и најважнија расправе сходним предлозима. Збор је био одлично посећен, било је преко 600 учасника: судија, адвоката, универзитетских професора, управних чнновника свију струка, као и правника у приватним предузећима. Распоред збора био је овакав: Првог дана: Отварање Збора. На молбу председника збора Д-р А. Вероне, отворио је збор тадањи министар Правде г. Д-р Храсница овим говором: „Сматрам угодном дужношћу, да вам захвалим на позиву за овај Конгрес. Мени је врло драго, да вас могу овдје поздравити као ваш дугогодишњи сарадник. Ваш рад је врло тежак, али је и частан. Частан је стога, што ви вршите правду и једнакост, чувате културне тековине, чувате слободу личну и имовинску. Тако радећи, утврђујсте темеље државе, јер и данас вриједи она стара: јизШЈа ез! {ипс!атеп1ит ге^погит. Овај Конгрес је врло важан. Ви се овде први иут са стајете, састају се правници, елита нашега друштва, овцје у бијеломе Загребу, у нашој слободној домовини. Овај Конгрес мора да има још веће значење, када се види, колико мука колико труда, колико прегарања и жртава је стајало да се народ хрватски, српски и словенски сједини и оснује своју Краљевину — Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, на челу које стоји син иаше крви и син нашега језика. Отварајући овај Конгсес, ја вам желим највеће успехе и кличем да Бог поживи нашега Краља Александра I." За овим је поздравио збор Загребачки градоначалник и по прочитању многобројних поздрава од разних судијских и правничких удружења, као и појединих личности из целе земље, прешло се на овај дневни ред: 1.) Оснивање Конгреса правника Краљевине С. X. С. — Референти су били: Д-р Данило Мајарон, адвокат и председник друштва „Правник" у Љубљани; г. Ђока Б. Несторовић, држ. Саветник у п. и председник Удружења правника за Србију; и Д-р Хуго Шпицер, одвјетник из Осијека; 2) „Законодавна техника ". — Референти су били: Д-р Драг. Аранђеловић, проф. беогр. Универзитета, и Д-р Метод Доленц, универз. проф. из Љубљане. 3.) „Правна помоћ у држави". — Референти: Д-р Јанко Бабник, председник вишега Земаљскога Суда у Љубљани; Д-р Јанићије Јовановић, први секретар беогр. Касационог

Суда, и Д-р Милан Мајер, од одељења за правосуђе у Загребу. 4.1 Принудна нагодба ван стечаја. — Референти: Д-р Жив. Спасојевић, проф. .беогр. Универзитета, Д-р Едвард Пајнич, виши саветник Земаљског Суда у Љубљани и Д-р Лав Хенигзберг, држ. одветник у Загребу. 5.) „Одвјетнички (адвокатски) ред". — Референти су били: Д-р Иво Политео, одветник у Загребу, Д-р Милан Шкерљ, проф. Љубљ. Универз. и Д-р Аца Павловић, адв. из Београда. Другог даиа: Рад у сеацијама према пословнику; Трећег дана: Закључно зборовање у пленуму и Четвртог дана: Разгледање чувене Лепоглавске Казнионе. На завршетку збора донете су овакве резолуције: Правници са територија Краљевине СХС,, сакупљени на своме првоме Збору, одржаном од 19.—21. септ. 1924. год. у Загребу, пошто су међусобним упознавањем и зближавањем дали одушке своме дубокоме убеђењу и једнодушним осећајима, који провејавају кроз све крајеве, и интересима. који владају у круговима правника свих крајева наше отаџбине а по саслушању референата и подробне дискусије у секцијама, — донеше следеће Резолуције: /. Конгрес правника Краљевинг Срба, Хрвата и Словенаца. Збор, оснива Коигрес правника Краљевиве СХС. као сталну институцију и прихваћа за њ статут, који. у главним одредбама, гласи: § 1. Конгрес правника Краљевине СХС. је стална институција којој је сврха: 1) да се југословенски правници лично упознају и усмено измене своје мисли; 2) да поближе упознају правне односе појединих правних подручја државе и да суделују уприправљању разборитога законодавства Краљевине на свим подручјима права, и то било тако, да упозоре на мане закона, што су већ на снази, и на средства, како би се оне могле одстранити, било опет тако, да дају иницијативу за издавање нових закона за целу Краљевину, стављајући за њих већ готове конкретне предлоге... § 14. Стални одбор најпосле има ова права и дужности: 1) стара се да се изврше закључци главне Скупштине, да се предлози и закључци, а по могућности и реферати и одвојена мишљења, изражена у дебати, оштампају и пошаљу члановима... 2)