Branič

Број 1.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 15,

у вези § 246. грађ. пост. сматра као јавна исправа и законски доказ. Међутим, суд може ову количину издржавања, одређену од стране вештака, умерити, ако се у каквом конкретном случају појављује да је претерана. Према свему изложеноме Касациони Суд доноси начелну одлуку: Да судови могу обезбеђења за издржавање одобравати и онда када величина испгог још није утврђена судском пресудом, већ само једностраним вештачењем. — Ма да је ова одлука обавезна за све судове и одељења Касационог Суда, ипак, мислимо, да неће бити без интереса да наведемо и одвојено мишљење једнога судије Касац. Суда. Оно, углавном, гласи :

Годишња Скупштина Удружења Правника у Београду. Надан 11. јануара ов. г.*одржана је Скупштина Удружења Правника у Београду. Ова је Скупштина, на жалост, била врло слабо посећена, мада је на дневном реду било веома важних предмета. Једна од најважнијих тачака дневнога реда била је „Организовање одбора за припрему „Другог Конгреса Правника" у Београду и бирање нове управе Удружења, која би имала да што свечиније приреди овај Конгрес, на коме ће се еастати правници из свију крајева наше државе. У ове одборе ушли су : За председника управног одбора и председника „Конгреса Правника" г. Ђока Б. Б. Несторовић, држав. саветник у п. и хонор. проф. Универзитета у Београду ; за чланове : г. г. Лазар Урошевић и Андра Филиповић, касационе судије; Др. Драг. Аранђеловић, Др. Чед. Митровић и Др. Жив. Спасојевић, професори беогр. Универзитета; Др. Сарделић, држав. саветник; Бож. Прокић, апелациони судија; Ив. Суботић, секретар Мин. Иностр. Дела; Мих. Златановић и Ст. Јовановић, судије првостеп. суда из Београда и још неколико председника и адвоката из унутрашњости, као и Др. Јанко Новак, секр? Држав. Савета. На овој Скупштини су прочитане и резолуције, донете на „Ирвом Конгресу Правни-

Мишљења сам да обезбеђења, о коме је овде реч, не мсже бити на основи једностране вештачке одмерене величине издржања, јер такво вештачење, извршено од вештака које је само једна интересована страна изабрала (§ 250. гр. пост.), без учешћа друге стране. није пуноважна исправа у смислу § 377. грађ. п. Једчострана вештачка оцена величине издржања могла би у неком случају бити и опасна по противну страну, јер би лице које га је тражило могло за вештаке да изабере себи добро позната и њему наклоњена лица, која би могла одредити претерану вредност издржања, а суд нема довољно ослонца у закону да вештачку оцену, ван редовне парнице, умерава. Ј-

ка у Загребу", које ми објављујемо на другом месту „Бранича". Ј. Делокруг рада појединих одељења Државног Савета за 1925. годину. I. одељење: Предмети Министарства Аграрне Реформе; за Изједначење Закона ; Вера ; Трговине и Индустрије ; Народног Здравља ; Г1ол>опривреде и Вода; Социјалне Политике и Просвете ; II. одељење : Предмети из Министарстава: Војске и Морнарице ; Правде; Шума и Руда по закону о пороти; пресуде Управних Судова у Београду и Скопљу. III. одељење: Предмети из Министарстава: Саобраћаја ; Грађевина ; Пошта и Телеграфа; пресуде Управних Судова у Загребу и Цељу. IV. одељење: Царински и трошарински предмети ; предмети по Закону о таксама; монополске кривице, девизе и валуте. V. одељење: Предмети из Председништва Министарског Савета ; Спољних и Унутрашњих Дела ; све самоуправне ствари по закону о општинама, о уређењу округа и срезова ; о Обласним Самоуправама ; из -Закона о општинским, среским и окружним буџетима ; дисциплипске кривице; пресуде Управног Суда у Сарајеву, и сукобе о надлежности.

Б Е Л Е Ш К Е