Branič

Страна 4.

највећу нетолеранцију према јавним правозаступницима испољава општа државна администрација. Ноторна је ствар, на име, да се непредусретљивост органа државних надлештава простире до тог степена, да право.частупници готово по правилу морају да бескрајно антишамбрирају пред вратима и најнижег чиновништва. Адвокати су најзад доживели и такав један удар, невиђен у културном свету, да им један активан министар забрањује приступ у своје министарство! У зап дним земљама Европе углед, достојанство и велики утицај адвокатског сталежа у јавноме животу ставили су га у први ред. У краљевини Срба, Хрвата и Словенаца он се санкцијом једнога министра спушта на ниво, на коме он није ни у једној другој земљи! И све представке удружења у овоме правцу нису такође постигле жељени резултат. Пре него што се донесе ма какав закон о адвокатима потребно је да се, затим, што пре попуни једна осетна празнина садашњег закона. Мислимо на право заступања адвоката код духовних, војних и берзанских судова. Учешће јавних правозаступника у правосуђу корисно је и неоспорно. Они су, може се тако рећи, саставни део судства. Њихова улога у демократским државама, где је

право грађана прече чак и од ауторитета власти, пружа им најшире поље рада у одбрани права грађана и могућност да утичу на правосуђе, да правично примењује законе. Судија и адвокат се у тим земљама, као стручњаци, допуњују у правном и социјалном смислу. Тиме се одликују све напредне земље, које адвокатима дају приступа код свих институција које извиђају и суде. Какав је разлог да се код нас не допусти адвокатима заступање код тих судова, а допушта се заступање нестручним лицима ? Какав је разлог да наша држава не уђе у коло тих напредних земаља ? Ово су општи погледи правозаступника на њихово питање, које захтева хитно и радикално решење. Удружење Јавних Правозаступника апелује на Краљевску Владу и Народно Представништво да схвате сву важност питања о уређењу правосуђа, које обухвата и доношење закона о адвокатима, и да што пре озаконе израђене пројекте. То захтевају животни интереси земље. Оно се нарочито још обраћа Господину Министру Правде, да професију, којој се и сам посветио, заштити у интересу правосуђа. Љуб. В. Стефановић. адвокаш.

Право прекупа Рад. М. Никодијевић, с Право прекупа уотите Право прекупа (прече право куповине, јиз ргоИгшзеоз, Уогкаи?бгесћ1) у римском праву је право по коме, онај који има то право, може тражити, кад обвезани хоће да продаје, да њему пре осталих прода. (Види: Пандекте или данашње римско право од Л. Арнтса Ритера од Арнесберга, превод Д-р Драг. Т. Мијушковића, књига трећа, стр. 783.). Право прекупа, које римско право познаје само као уговорно и које се могло уговорити само као споредан уговор (рас!а асНес1а) уз уговор о продаји и куповини, прешло је из римског права и у немачко и аустријско право одакле је израдом нашег Грађанског Законика према аустријском Грађанском Законику јаче изражено и проширено прешло и у наше право. Немачки правни писац проф. Оегпђиг§ у своме делу Оаз ћиг§ег11сће Кесћ! без ОеиЈзсћеп КеЈсћз ипс! Ргеиззепз, У1ег1е Аи!1а§е, ћеагћеЛе!

- Јиб ргоИгшзеоз. удија варошког суда. и његова дефиниција. уоп Бг ћео Рааре, 2даећег Вапсђ 2\уеће Ађ1е0ип§, 5. 117., говорећи о праву прекупа у немачком праву, вели: „извори права прекупа, онаквог какво се оно у данашњем праву појављује, тј. право ступања у права купца заснованих уговором о продаји и куповини, леже делом у римском а делом у немачком праву". Право прекупа треба разликовати од права ближе, односно више овлашћенога . Оаз 1Маћеггесћ!, шз гећасћдз), које постоји у немачком праву и које се разликује у законско и вољно (гећасћдз сотуепћопаПз). Право више овлашћенога се састоји у. томе што је једн} лице овлашћено, „да ствар, у случају да је она продата мање овлашћеном лицу, од сваког имаоца исте уз накнаду куповне цене, за себе узме". Законско право више овлашћеног по немачком праву може имати основ у сродству